nesvrš. [prez. 1. jd. pregȁam, mn. 3. pregȁaju/pregȁadu, prid. rad. jd. m. pregȁa] – tjerati koga na posao, vršiti pritisak; nagoniti • Gȁzda je stȁ i pregȁa težākȅ nãj hitrȉje kȍpaju.

svrš. [prez. jd. 1. pregȁzim, mn. 3. pregȁziju/pregȁzidu, prid. rad. jd. m. pregȁzi] – prijeći hodom preko čega; pregaziti • H Sãvi nĩ vodẽ, mȍreš u pregȁzit.

prid. [ž. preglibokȁ] – predubok → glȉbok • Vodȁ je preglibokȁ, mȍreš se h õj ftopȉt.

svrš. [prez. jd. 1. pregorĩm, mn. 3. pregorĩju/pregorĩdu, prid. rad. jd. m. pregorȉ, prid. trp. jd. m. pregorȅn, ž. pregorȅna] – 1. raspasti se na dijelove (od vatre), 2. suviše se prepeći; zagorjeti, 3. prestati provoditi struju zbog kvara prouzročenog obično prejakom strujom; pregorjeti • Zȉhernug je pregorȉ, nĩ strũje f hȉži. Tã je žȃrulja pregorȅna, trȋba u zaminȉt.

nesvrš. [prez. jd. 1. pregovãram se, mn. 3. pregovãraju/pregovãradu se, prid. rad. jd. m. pregovārȁ se] – biti u prepirci; svađati se, prepirati se • Nãj se fȕrt pregovārȁt z mȅnum!

svrš. [prez. jd. 1. pregovõrim, mn. 3. pregovõriju/pregovõridu, imp. jd. 2. pregovōrȉ, prid. rad. jd. m. pregovōrȉ] – 1. tek dobiti dar govora, 2. a. reći, izgovoriti, izustiti nakon šutnje, oklijevanja i sl.; prosloviti, b. priznati nakon šutnje i sl.; progovoriti • Dȅčec nam je ščȅra pregovōrȉ.

svrš. [prez. jd. 1. prehȃftam/prehȃptam, mn. 3. prehȃftaju/prehȃftadu/prehȃptaju/prehȃptadu, imp. jd. 2. prehȃftaj/prehȃptaj, prid. rad. jd. m. prehȃfta/prehȃpta] – krećući se, žureći ili utrkujući se naći se ispred koga; preteći, prestići → prestȉgnit • Tȁk polȁfko se pȅlja pak ga sȉ prehȃftaju. Tȁk počãsi hȍdidu, sȉ ih mȍredu prehȃptat.

svrš. [prez. jd. 1. prehȉtim (se), mn. 3. prehȉtiju/prehȉtidu (se), imp. jd. 2. prehȉti, prid. rad. jd. m. prehȉti (se), prid. trp. jd. m. prehȉčen, ž. prehȉčena] – 1. a. okrenuti na drugu stranu; okrenuti, obrnuti, b. pren. ispremetati, preokrenuti, preturiti, pretražiti, 2. okrenuti se; prevrnuti, prebaciti (se) • Prehȉti je pȕnu dȉžu mlīkȁ. Dȅ zdȉgni tã prehȉčeni stolȁc!

svrš. [prez. jd. 1. prehlãdim (se), mn. 3. prehlãdiju/prehlãdidu (se); prid. rad. jd. m. prehlādȉ (se), prid. trp. jd. m. prehlajȅn, ž. prehlajȅna] – oboljeti od prehlade; prehladiti (se) • Hlovĩla me gȍdina pak sam se prehlādȉ. Prehlajȅna sam i ležĩm h pȍstelji.

svrš. [prez. jd. 1. prehȍdim, mn. 3. prehȍdiju/prehȍdidu, prid. rad. jd. m. prehodȉ] – hodanjem preći; prehodati • Sȕkla je mãjčikina vodȁ, dvaput korãčiš, pak u na nektẽrim mistȋm prehȍdiš.

ž. [jd. G prȅje, mn. G prȅji(h)] – vuneni, pamučni ili laneni konci sastavljeni upredanjem; predivo, pređa → povrīslȍ • Prȅja se namātala h štrẽje. Jȍš dȅnes mȍreš nãjt na nãjžam h stãrim hȉžam pozãblene štrẽje prȅje.

svrš. [prez. jd. 1. prejĩm se, mn. 3. prejĩju/prejĩdu se; prid. rad. jd. m. prejȉ se] – previše pojesti, prejesti se • Tȁk sam se prejȉ da ne mȍrem dȉhat.

svrš. [prez. jd. 1. prẽjdem, mn. 3. prẽjdeju/prẽjdedu, imp. jd. 2. prẽjdi, prid. rad. jd. m. prȅša, ž. prȅšla] – 1. otići, 2. proći • Kȏmaj mi je prȅšla oteklĩna.

nesvrš. [prez. jd. 1. prekãpam, mn. 3. prekãpaju/prekãpadu, prid. rad. jd. m. prekāpȁ] – 1. kopanjem donje slojeve izbacivati na površinu; prekopavati, 2. pren. premetati tražeći što; pretražiti • Nãj mi prekāpȁt po stvārȉm!

pril. – dan prije jučerašnjeg; prekjučer • Prȅkčerak sam ȉšo h Sanȍbor.

prid. [ž. prȅklãska] – preklanjski, iz pretprošle godine • Prȅklãska korũza je bȋla bȍl slãba.

pril. – pretprošle godine, preklani • Prȅklãni je bȋlo lĩpo lȉto.

nesvrš. [prez. jd. 1. preklȉam, mn. 3. preklȉaju/preklȉadu, prid. rad. jd. m. preklȉa] – bacati kletvu na nekoga; proklinjati • Bȕm ih preklȉa kaj su mi zȇli sȅ vrĩdnosti.

svrš. [prez. jd. 1. prekobȁčim se, mn. 3. prekobȁčiju/prekobȁčidu se, imp. jd. 2. prekobȁči, prid. rad. jd. m. prekobȁči se, prid. trp. jd. m. prekobȁčen, ž. prekobȁčena] – preokrenuti se, prevrnuti se • Spȕšča se zi sȃkam, a ȕnda se prekobȁči f snȋk.

svrš. [prez. jd. 1. prekȍpam, mn. 3. prekȍpaju/prekȍpadu, imp. jd. 2. prekȍpaj, prid. rad. jd. m. prekȍpa, prid. trp. jd. m. prekȍpan, ž. prekȍpana] – prekopati → kopȁt, prekãpat • Sȅ stvãri su mi prekȍpane, nȉgdo je nȉkaj iskȁ.

svrš. [prez. jd. 1. prekorãčim, mn. 3. prekorãčiju/prekorãčidu, imp. jd. 2. prekorāčȉ, prid. rad. jd. m. prekorāčȉ] – koraknuvši prijeći preko koga ili čega; prekoračiti • Zdȉgni nȍgu i prekorāčȉ tȏ drȋvo, nãj sȁmo stãt.

nesvrš. [prez. jd. 1. prekrãjam, mn. 3. prekrãjaju/prekrãjadu, prid. rad. jd. m. prekrājȁ] – 1. krojiti na drugi način ono što je već skrojeno, 2. pren. redizajnirati, mijenjati • Nȉgda su ljȗdi nosȉli prekrājȁt stãre kapȗte i jȁkline, kȁj nĩsu ȉmali za kũpit nõve.

svrš. [prez. jd. 1. prekrȋjem, mn. 3. prekrȋjeju/prekrȋjedu, prid. rad. jd. m. prekrȉ, prid. trp. jd. m. prekrȋt, ž. prekrȋta] – 1. pokriti čim položenim odozgo, 2. podići krov nad čim; natkriti, prekriti • Prekrȉli smo hȉžu z nõvim čirȋpum.

svrš. [prez. jd. 1. prekrĩžim (se), mn. 3. prekrĩžiju/prekrĩžidu (se), prid. rad. jd. m. prekrīžȉ (se), prid. trp. jd. m. prekrĩžen, ž. prekrĩžena] – pokretom desne ruke učiniti znak križa; prekrižiti • Mȁma me prekrīžȉla sȁki put kȁt sam ȉša kȁm na pũt. Prekrĩžen sam, mȍrem ĩt h škȏlu.