ž. [jd. G pȁprati, mn. pȁprati(h)] – biljka planinskih šuma Europe, kojoj su mlađi izdanci jestivi, a podanak otrovan, služi kao lijek protiv trakavice; paprat • H lozȉ rãste čȕdaj pȁprati.

m. [jd. G papreākȁ, mn. G papreākȍf] – beskvasan kolač začinjen paprom, paprenjak • Na proščẽu jĩmo papreākȅ.

prid. [ž. paprȅna] – 1. koji je začinjen paprom; zapapren, 2. oštro začinjen, 3. pren. koji je ljut, oštar; papren • Obȉt je prȅveč paprȅn.

m. [jd. G paprikāšȁ, mn. G paprikāšȍf] – pirjano jelo od isjeckana mesa i luka, začinjeno paprikom; paprikaš • Skȕhala sam rȃjnglu piščȉega paprikāšȁ.

nesvrš. [prez. jd. 1. pȁprikujem, mn. 3. pȁprikujeju/pȁprikujedu, prid. rad. jd. m. paprikovȁ] – ubirati zaostale plodove nakon berbe → palkȁt • Pȁprikujeju cĩli dȃn pak su trūdnȉ.

m. [jd. G pārȁ, mn. G pārȍf] – 1. dva predmeta ili dvije osobe koji obično idu zajedno, imaju jednu funkciju ili čine cjelinu, 2. pril. nekoliko • Poglȅ kak su lĩpi i zalȗbleni pãr! Vȑni se bum za pãr dãn.

ž. [jd. G pȁre, mn. G pȁr(ih)] – 1. stanje u koje prelazi tekućina pri zagrijavanju, 2. jako zagrijan, vlažan zrak 3. vidljive čestice pri izdisanju na hladnom vremenu; para • Koȉ hȃmaju po glibõkomu snĩgu i ž ĩh ȉde pȁra kȁk sȍhlaju.

ž. [jd. G parãde, mn. G parãdi(h)] – 1. svečana povorka, 2. pren. svako nepotrebno isticanje, svaka isprazna svečanost; parada • Popĩvaju, tȃncaju i fȍrt zdilȃvaju nȉkakve parãde.

m. [jd. G paradȁjza, mn. G paradȁjzof] – jednogodišnja biljka iz porodice pomoćnica, koja daje crveni mesnat plod; rajčica • H vȑtu mi je zrãso vȅliki črlẽni paradȁjs.

nesvrš. [prez. jd. 1. paradĩram, mn. 3. paradĩraju/paradĩradu, prid. rad. jd. m. paradīrȁ] – 1. sudjelovati u paradi, 2. pogr. nametati se, praviti se važan, razmetati se; paradirati • Decȁ paradĩraju po dvorȉšču.

nesvrš. [prez. jd. 1. parãdim, mn. 1., 3. parãdiju/parãdidu, prid. rad. jd. m. parādȉ] – paradirati → paradīrȁt • Fȕrt parãdiju kȁk da su zalũjeni.

prid. [ž. parãdna] – 1. koji je određen za paradu; 2. svečani • Ȍf se čovȉk držĩ i hȍdi kȁk parãdni kȍ.

nesvrš. [prez. jd. 1. pãram, mn. 3. pãraju/pãradu, prid. rad. jd. m. pārȁ/pārȍ] –kidati na komade → spārȁt • Klȃra šĩva i pãra.

m. [jd. G parazȏla, mn. G parazȏlof] – priručni predmet kojim se štiti od kiše; kišobran → hambrȇla • Otprȉ parazȏl da se nȅ buš namočȉla.

m. [jd. G pȁreaka, mn. G pȁreakof] – posuda (kaca) za luženje rublja → pȁrenica • H pȁreak sam namočȉla f lȗk pȕno cãpa.

ž. [jd. G pȁrenice, mn. G pȁrenic(ih)] – drvena posuda u kojoj se kiselilo zelje ili pralo rublje → pȁreak • H pȁrenici je kisẽlo zẽlje, i rȉzano, i cĩle palũtke.

ž. [jd. G pȃreščine, mn. G pȃreščin] – tijelo uginule životinje; strvina, crkotina • Sȅ posũt hȉčeju pȃreščine kaj pȍkle smrdĩju i prenãšaju betȅge.

m. [jd. G pȁrheta, mn. G pȁrhetof] – laka i meka vunena ili pamučna tkanina ili platno; flanel • Šĩvam si plȃfte ot pȁrheta.

prid. [ž. pȁrhetasta] – koji je sličan flanelu, flanelast → pȁrhet • Podrãpala mi se pȁrhetasta rȕbača.

ž. [jd. G parĩce, mn. G parȋc] – 1. ona koja je u paru, koja čini par s kim ili čim, 2. vršnjakinja • Dvȋ mojȅ parĩce mi pomãžeju plĩt korẽe.

nesvrš. [prez. jd. 1. pãrim, mn. 3. pãriju/pãridu, prid. rad. jd. m. pārȉ] – prati rublje u vrućem lugu, lužnici • Mȅčem pārȉt zamȁzane plȃfte i vȁkušnice.

nesvrš. [prez. jd. 1. pãrim se, mn. 3. pãriju/pãridu se, prid. rad. jd. m. pārȉ se] – 1. sparivati, sastavljati u par radi zajedničkog posla, djelovanja, 2. biti s kime par, biti ravan po godinama s kim, družiti se kao sa sebi ravnim ili s vršnjakom; spariti se • Mojȁ decȁ se pãriju zi sũsedovum decȗm i lȋpo se mũtiju.

ž. [jd. G pȃrače, mn. G pȃračih] – parna lokomotiva → cȕkmašȋna • Nȉgda su cȕge vlĩkle pȃrače.

m. [jd. G pārklȁ, mn. G pãrklof] – 1. kandža, 2. pogr. nokat • Vrȃk si na nōžȕ pãrkle brũsi!