prid. [ž. pȁrkl(j)ava] – nevješt, nespretan • Sȅ tȁk počãsi i nȃpak dȉla kat je pȁrkljaf.

nesvrš. [prez. jd. 1. pȁrkljam, mn. 3. pȁrkljaju/pȁrkljadu, prid. rad. jd. m. parkljȁ] – skupljati zaostale plodove iza berbe • Popȏdan pȍjem parkljȁt slȉve h sũsedof trnãc.

svrš. [prez. jd. 1. pȃrnem, mn. 3. pȃrneju/pȃrnedu, prid. rad. jd. m. pȃrni] – crknuti, uginuti • Cūcȁk je od žẽje pȃrni.

ž. [jd. G pȃrte, mn. G pȃrt(ih)] – crta, linija • Povlĩči dvȋ pȃrte na zĩdu.

umanj. ž. [jd. G pȃrtice, mn. G pȃrtic(i)] – crta na zidu • Sȁt bumo povlĩkli vũsku pȃrticu.

m. [jd. G pȁrticȅplina, mn. G pȁrticȅplinof] – objava o čijoj smrti otisnuta na papiru ili objavljena u novinama; osmrtnica • Na stũpe mȅčeju pȁrticȅpline za mrlīčȅ.

ž. [jd. G pȁrtije, mn. G pȁrtijih] – 1. politička stranka, 2. red društvene igre, 3. poželjna osoba za brak; partija • Nãj se nȉš premīšljȁt, ũn ti je glȉh prãva pȁrtija za ženȉt.

m. [jd. G partȉklina, mn. G partȉklinof] – platneni ubruščić koji se veže oko vrata dojenčeta i malog djeteta • Ditȅtu dȍk jĩ mȅčem partȉklin da se ne pokȉbla.

m. [jd. G pȁrtviša, mn. G pȁrtvišof] – pomagalo koje na dugom štapu ima poprečno postavljenu meku četku za skidanje prašine; partviš • Kũpila sam nõvi pȁrtviš na plȁcu, sȁd buju mi nãkla f hȉži kȏmaj pometȅna.

m. [jd. G pȃsa, mn. G pȃsof] – pojas; remen; pas • Na hlȁčam ȉmam čni pȃs.

nesvrš. [prez. jd. 1. pȁšem, mn. 3. pȁšeju/pȁšedu, prid. rad. jd. m. pȁsa] – 1. pristajati, odgovarati, 2. biti po ukusu, goditi; pasati • Ovȉ šȏleni ti pȁšeju vuz tũ kȋklju.

m. umanj. [jd. G pãseca, mn. G pãsecof] – 1. mali pojas, remen, 2. Bõži pãsec – duga • Zȃd brȋga je Bõži pãsec.

prid. neskl. – koji odgovara, pristaje; usklađen • Zȉbro si je kravȁtlin pasȅnt z rȕbačum.

ž. [jd. G pãsice, mn. G pãsic] – uska našivena traka na odjeći • Na fȅrtunu je našĩta lĩpa črlẽna pãsica.

svrš. i nesvrš. [prez. jd. 1. pasȋram, mn. 3. pasȋraju/pasȋradu, prid. rad. jd. m. pasȋra prid. trp. jd. m. pasȋran, ž. pasȋrana] – protisnuti/protiskivati kroz sito, procijediti/cijediti (voće, povrće) kroz sito; pasirati • Pasȋram paradȁjs kaj bum imȁla za dȉt h čȕšpajs. Posprȁvila sam dvȁjstpȇt flȁšic pasȋranoga paradȁjza.

ž. [jd. G pasĩrke, mn. G pasĩrki] – naprava za pasiranje voća i povrća → pasȋrat • H pasĩrku se mȅčeju zrȉle slȉve, pasȋraju se i ȕnda se od ĩh dȉla pȅkmes.

m. [jd. G paspūlȁ, mn. G paspũlof] – porub na odjeći • Z rõzim koncȕm dȉlam paspũl na ȍpravi.

nesvrš. [prez. jd. 1. paspulȋram, mn. 3. paspulȋraju/paspulȋradu, prid. rad. jd. m. paspulȋra, prid. trp. jd. m. paspulȋran, ž. paspulȋrana] – rubiti, opšivati • Bȑš sam se pȁščila paspulȋrat kȋklju, kȁj bum si u jȕtri oblĩkla.

nesvrš. [prez. jd. 1. pãsem se, mn. 3. pãseju/pãsedu se, prid. rad. jd. m. pȁsa se] – biti na paši, hraniti se travom, djetelinom itd. (o stoci, životinjama); pasti • Krȁve se pãseju i dãju fĩno mlīkȍ.

m. [jd. G pastūhȁ, mn. G pastūhȍf] – neuškopljen konj sposoban za rasplod; ždrijebac, pastuh • Jȅn čovȉk na Zdȅncim je imȁ pastūhȁ pak su k ȅmu hodȉli pripūščȁt kobȉle.

ž. [jd. G pȁše, mn. G pȁši] – 1. trava koja se pase, 2. ispaša • Nȃjbȍlša pȁša je h protulĩtje.

nesvrš. [prez. jd. 1. pȁščim se, mn. 3. pȁščiju/pȁščidu se, prid. rad. jd. m. pȁšči] – 1. ubrzano se kretati; hitati, spješiti, 2. ubrzano raditi ili obavljati kakav posao; žuriti (se) • Pȁšči se domȏm!

m. [jd. G pȁšuša, mn. G pȁšušof] – putna isprava, putovnica • Čȉ pȍjem kȁm f strãsko, mȏram imȁt pȁšuš.

m. [jd. G patašȏna, mn. G patašȏnof] – smiješno obučena osoba, lik iz komedije • Hȍdi kȁj patašȏn, sȉ mu se smĩjeju.