svrš. [prez. jd. 1. rezgȁzim, mn. 3. rezgȁziju/rezgȁzidu, prid. rad. jd. m. rezgȁzi, prid. trp. jd. m. rezgȁžen, ž. rezgȁžena] – 1. gaženjem izravnati, poravnati, utabati, utrti, napraviti prtinu (u snijegu), 2. hodanjem i upotrebom učiniti da se prilagodi nozi, da se smekša, da izgubi tvrdoću; razgaziti • Kũpila sam nõve šȏline, mõram ih rezgȁzit da ih mȍrem nosȉt. Škȍre su mi rezgȁžene, ne tiščĩju me vȅč.

svrš. [prez. jd. 1. rezgĩbam/rezgĩbljem (se), mn. 3. rezgĩbaju/rezgĩbadu/rezgĩbljeju/rezgĩbljedu/(se), prid. rad. jd. m. rezgībȁ (se), prid. trp. jd. m. razgĩban, ž. razgĩbana] – učiniti dio tijela ili cijelo tijelo pokretljivijim, gibljivijim; razgibati (se) • Sȁf sam se stȑdni, mõram se rezgībȁt. Fȋno sam rezgĩban, kaj sam igrȁ nȍgomet ščȅra z dȅčkim.

svrš. [prez. jd. 1. rezglãsim, mn. 3. rezglãsiju/rezglãsidu, prid. rad. jd. m. rezglāsȉ, prid. trp. jd. m. rezglãšen, ž. rezglãšena] – pronijeti vijest, raširiti glas, oglasiti, objaviti, učiniti da se pročuje ime ili glas o komu ili čemu, razvikati; razglasiti • Sȁmo oj rečȉ, unã bu sȅ rezglãsila po selȕ. Sȅ posũt je rezglãšeno kak buju pȃk ȍtprli stãru škȏlu h Šenkȏfcu.

svrš. [prez. jd. 1. rezgolȉtim se, mn. 3. rezgolȉtiju/rezgolȉtidu se, imp. jd. 2. rezgolȉti, prid. rad. jd. m. rezgolȉti se, prid. trp. jd. m. razgolȉten, ž. razgolȉtena] – 1. skinuti svu odjeću ili najveći dio odjeće, otkriti dio tijela, obnažiti; razgoliti se, 2. pren. iznijeti istinu o kome ili o čemu, razotkriti njegovu djelatnost, raskrinkati; razgolititi (se) • Po nočȉ mi je bȋlo fȇjst vrūčȅ, pak sam se razgolȉti. Ne mȍreš hodȉt okȏlo tȁk razgolȉten.

svrš. [prez. jd. 1. rezgorĩm (se), mn. 3. rezgorĩju/rezgorĩdu (se), prid. rad. jd. m. rȅzgori (se), prid. trp. jd. m. rezgorȅn, ž. razgorȅna] – iz tinjanja prijeći u plamen (o vatri), raspaliti se, rasplamsati se, razbuktati se, rasplamtjeti se, razgorjeti (se) • Opȁla je žerjȃfka, pūhnȉ je vȉtar, pak se ogȁ rȅzgori. Ogȁ je lȋpo rezgorȅn, mȍremo dȉt pȇč kobãse na ščāpȕ.

svrš. [prez. jd. 1. rezgnem, mn. 3. rezgneju/rezgnedu, prid. rad. jd. m. rezgnȉ, prid. trp. jd. m. rezgen, ž. rezgena] – 1. skinuti gornji sloj onoga što je zgrnuto, skupljeno na gomilu, 2. rastvoriti ono što je zatvoreno, sklopljeno; raskopčati, razgrnuti • Rezgnȉ sam kapȗt, bȋlo mi je vrūčȅ. Hȍdiš s tȗm rezgenum rȕbačum kaj hȁlek po cȉsti.

svrš. [prez. jd. 1. rezĩdem se, mn. 3. rezĩdeju/rezĩdedu se, prid. rad. jd. m. rezȉša se] – 1. otići na razne strane, razdvojiti se (o dvjema osobama ili o više osoba koje kreću u dva pravca), 2. pomalo se rasplinuti, izgubiti, iščeznuti, 3. ne složiti se u mišljenju, ocjeni, 4. a. prekinuti uzajamne odnose, razdvojiti se, b. prekinuti bračnu zajednicu, razvesti se, 5. prestati s radom, ne biti više zajedno u poduzeću, udruženju; razići se • Mȁloprȋ su se oženȉli i vȅč se hȍčeju rezĩt.

svrš. [prez. jd. 1. rezjãčam (se), mn. 3. rezjãčaju/rezjãčadu (se), prid. rad. jd. m. rezjāčȁ (se), prid. trp. jd. m. rezjãčan, ž. rezjãčana] – postati razvijeniji, jači, deblji • Bȍme se je tvõj dȅčec rezjāčȁ. Bārȅ se je jȃko rezjãčala. Dȅ ga poglȇ, sȁt je tȁk lĩpi rezjãčan, a prȋ je bȉ tãnki kȁk pȑst.

svrš. [prez. jd. 1. rezjadĩm (se), mn. 3. rezjadĩju/rezjadĩdu (se), prid. rad. jd. m. rȅzjadi (se)] – učiniti da tko bude ljut, dovesti u stanje ljutnje, rasrditi; naljutiti se, rasrditi se, razljutiti (se) → rezjizȉt • Decȁ su me fȇjst rezjadĩla, nȉš me ne poslũhneju.

svrš. [prez. jd. 1. rezjizĩm (se), mn. 3. rezjizĩju/rezjizĩdu (se), prid. rad. jd. m. rȅzjizi (se), sup. rezjȉzit] – razljutiti se → rezjadȉt • Tȁk se mȍrem rezjȉzit da sȁf počrlenĩm.

svrš. [prez. jd. 1. rezletĩm se, mn. 3. rezletĩju/rezletĩdu se, prid. rad. jd. m. rȅzleti se] – 1. odletjeti na razne strane (o pticama), 2. rastrčati se u žurbi, užurbati se obavljajući poslove na više mjesta, 3. živo se zauzimati na sve strane za koga, 4. pren. razbiti se u potpunosti, na komade; razletjeti se • Rezbȉ se oblȍk, staklovȋe se rezletȉlo na sȅ strȃni.

svrš. [prez. jd. 1. rezlȋstam se, mn. 3. rezlȋstaju/rezlȋstadu se, prid. rad. jd. m. rezlȋsta se, prid. trp. jd. m. rezlȋstan, ž. rezlȋstana] – dobiti lišće, razlistati se • Lozȁ se vȅč rezlȋstala. Trnãc je sȁf h cvãtu, kmȃli buju vȍčke rezlȋstane i zelẽne.

svrš. [prez. jd. 1. rezlījȅm, mn. 3. rezlījȕ/rezlīdȕ, prid. rad. jd. m. rezlȉ, prid. trp. jd. m. rezlĩt, ž. rezlītȁ] – 1. iz jedne posude izliti u više njih, rastočiti 2. izliti se iz korita, prijeći preko obale, preliti se; poplaviti, razliti • Rezlĩla sam mlĩko, mõram pobrȉsat. Sãva i Sȕkla su rezlĩte po ledȉnam okȏli Klūčȁ i Drĩa.

nesvrš. [prez. jd. 1. rezlĩvam, mn. 3. rezlĩvaju/rezlĩvadu, prid. rad. jd. m. rezlīvȁ] – razlijevati → rezlĩt, līvȁt • Nãj mi tȗ rezlīvȁt, sȅ bu mȍkro!

svrš. [prez. jd. 1. rezmãšem (se), mn. 3. rezmãšeju/rezmãšedu (se), prid. rad. jd. m. rezmāhȁ] – 1. snažno, širokim pokretima udarati ili mahati, početi mahati ili vitlati čime, 2. uzeti maha, razviti se, raširiti se, raspaliti se, razviti djelatnost, dati maha svojim nastojanjima; razmahati se • Rȁca se rezmãhala s krĩli, prȁšine i pẽrja je sȅ posũt.

svrš. [prez. jd. 1. rezmȁknem, mn. 3. rezmȁkneju/rezmȁknedu, prid. rad. jd. m. rezmaknȉ, prid. trp. jd. m. rezmȁken, ž. rezmȁkena] – razdvojiti (se) do neke udaljenosti, zauzeti mjesta na međusobnoj udaljenosti zapremajući širi prostor; raširiti (se), razmaknuti • Rezmaknȉli su se da se ne potũčeju. Prȅdi zȗbi su mu rezmȁkeni, tȁk je kaj zȃjc.

svrš. [prez. jd. 1. rezmȁžem, mn. 3. rezmȁžeju/rezmȁžedu, imp. jd. 2. rezmȁži, prid. rad. jd. m. rezmȁza, prid. trp. jd. m. rezmȁzan, ž. rezmȁzana] – laganim dodirom ravnomjerno raširiti što tekuće ili žitko po površini, razmazati • Rezmȁži tũ fȃrbu po daskȉ, nãj mācȁt! Blȁto je rezmȁzano po nãklih, a sȁt sam ih oprãla.

svrš. [prez. jd. 1. rezminĩm, mn. 3. rezminĩju/rezminĩdu, imp. jd. 2. rezmīnȉ, prid. rad. jd. m. rȅzmini, prid. trp. jd. m. rezmȉen, ž. rezmȉena] – zamijeniti jedno za drugo, usitniti (o novcu), promijeniti, zamijeniti • Rȅzmini sam stȏ kũn h štacūnȕ, sȁt ȉmam drõbnoga.

svrš. [prez. jd. 1. rezmȉrim, mn. 3. rezmȉriju/rezmȉridu, prid. rad. jd. m. rezmȉri] – izmjeriti u više mjera, izmjeriti sve što je na jednom mjestu u više manjih količina, izvršiti mjerenje tako da se vodi posebna briga o odnosima veličina, izmjeriti • Rezmȉrili smo grȕnt dȉ bumo dȉlali nõvu hȉžu.

svrš. [prez. jd. 1. rezmȍčim, mn. 3. rezmȍčiju/rezmȍčidu, prid. rad. jd. m. rezmočȉ, prid. trp. jd. m. rezmȍčen, ž. rezmȍčena] – omekšati namakanjem, razmočiti • Rezmočȉ sam vāpnȍ, bum bīlȉ vȍčke. Novȉne su ostȁle vanĩ, sȁt su sȅ rezmȍčene od gȍdine kaj je ščȅra cūrȉla.

nesvrš. [prez. jd. 1. reznãšam, mn. 3. reznãšaju/reznãšadu, prid. rad. jd. m. reznāšȁ] – 1. odnijeti na razne strane, u raznim smjerovima, na razna mjesta, 2. materijalno upropastiti odnoseći vrijedne stvari, 3. pronijeti vijesti na razne strane, raspričati, razglasiti; raznositi • Vȉtar je raznāšȁ lĩstje po cĩlomu dvorȉšču.

nesvrš. [prez. jd. 1. reznavljȁm se, mn. 3. reznavljȁju/reznavljȁdu se, prid. rad. jd. m. reznavljȁ se] – neprirodno, neprimjerno se ponašati • Dok hȍdi i povȉda, reznȁvlja se, mȉsli da je tȏ lȋpo.

svrš. [prez. jd. 1. reznesẽm, mn. 3. reznesẽju/reznesẽdu, prid. rad. jd. m. reznȅsa, prid. trp. jd. m. reznesȅn, ž. reznesȅna] – raznijeti → raznāšȁt • Pȍštar je raznȅsa pȍštu po brĩgu. Smetjȇ je reznesȅno sȅ posũt po dvorȉšču.

svrš. [prez. jd. 1. rezodȅnem, mn. 3. rezodȅneju/rezodȅnedu, imp. jd. 2. rezodēnȉ, prid. rad. jd. m. rȅzodi, prid. trp. jd. m. rezodȇn, ž. rezodȇna] – razodjenuti → rezgalȉt (se) • Fȕrt hȍdi rezodȇn, kȁk hȁlek.