m. [jd. G rȇda, mn. G rȇdi/redȏf] – 1. zakonita uzajamna povezanost mnoštva različitih elemenata unutar pojedinih područja u prirodi, društvu i mišljenju, 2. organizacija, društvo ili udruženje, 3. nekadašnja ocjena u školi • Zi čĩtaa i pĩsaa dȍbi drȕgi rȇt.

ž. [jd. G rȇve, mn. G rȇvi] – sirota, sirotica → rȇveš • Rȇva Bõža, kȁk buš žĩvila?

prid. [ž. rẽvna] – koji oskudijeva u sredstvima za život, ubog, sirot, koji ima čega u maloj mjeri, siromašan • Jȃko je rẽvna pak pȅklja po selȕ.

m. [jd. G rȇveša, mn. G rȇvešof] – sirotan, siromah → rȇva • Odnavȋk je rȇveš pak mu sȉ pomãžeju.

nesvrš. [prez. jd. 1. revidĩrim, mn. 3. revidĩriju/revidĩridu, imp. jd. 2. revidīrȉ, prid. rad. jd. m. revidīrȉ] – nadgledati, nadzirati, promatrati → rešpitĩrit • Sȁkoga dȏ hȍdi po cȉsti revidĩrim.

m. [jd. G revīrȁ, mn. G revīrȍf] – područje, kraj u kojem se nalaze objekti neke sirovinske ili gospodarske osnove; revir • H nȁšemu revĩru ȉmamo dȍst fazȃnof.

ž. – varijante ženskog imena Terezija • Rēzȅ, kȁk ti je fĩni õf kolãčec!

svrš. [prez. jd. 1. rezbetȅžam (se), mn. 3. rezbetȅžaju/rezbetȅžadu (se), prid. rad. jd. m. rezbetȅža (se)] – postati bolestan, razboljeti se • Rezbetȅža sam se, dȍbi sam sȕšicu.

svrš. [prez. jd. 1. rezbȉjem (se), mn. 3. rezbȉjeju/rezbȉjedu (se), prid. rad. jd. m. rezbȉ (se), prid. trp. jd. m. rezbȋt, ž. rezbȋta] – 1. učiniti da se što razlomi u komade i da prestane biti cjelina, 2. ozlijediti se (udarcem ili pri padu), 3. pobijediti, poraziti, 4. izazvati rasulo, onesposobiti, dovesti u nered, 5. a. istući, učiniti neujednačenim, nepravilnim, b. potkopati, narušiti, razoriti, uništiti, c. učiniti da se što ublaži ili iščezne, potisnuti, suzbiti, d. svladati, isprebijati koga s teškim ozljedama; razbiti (se) • Tȁk ga je vudrȉ da mu je mȃm rezbȉ nȏs. Ȁto mi je rezbȋt, ne mȍrem se pelȁt.

nesvrš. [prez. jd. 1. rezbrẽžem se, mn. 3. rezbrẽžeju/rezbrẽžedu se, prid. rad. jd. m. rezbrēzȁ se] – neprirodno govoriti, grubo se obraćati, obrecati se → okãšat se • Nafčĩla se sȁmo rezbrēzȁt, tȏ je gȓdo čȕt.

svrš. [prez. jd. 1. rezbudĩm (se), mn. 3. rezbudĩju/rezbudĩdu (se), imp. jd. 2. rezbūdȉ, prid. rad. jd. m. rȅzbudi (se), prid. trp. jd. m. razbujȅn, ž. razbujȅna] – prestati spavati, postati budan, posve probuditi, rasaniti se; razbuditi (se) • Hjȗtro se kȏmaj rezbudĩm kat se zdȉgnem. Kȁt se zdȉgnem, za pãr minȗt sam čȉsto razbujȅn.

svrš. [prez. jd. 1. rezbȗrjam se, mn. 3. rezbȗrjaju/rezbȗrjadu se, prid. rad. jd. m. rezbȗrja se] – razljutiti se → rezjizȉt se • Sȁ se rezbȗrjam kat me decȁ nẽčeju poslūhnȉt.

svrš. [prez. jd. 1. rezbȕšim se, mn. 3. rezbȕšiju/rezbȕšidu se, prid. rad. jd. m. rezbȕši se, prid. trp. jd. m. rezbȕšen, ž. rezbȕšena] – postati debeo, postati deblji, udebljati se • Fȇjst se rezbȕši zȁde lȉto dãn.

svrš. [prez. jd. 1. rezdãvam/rezdãjem, mn. 3. rezdãvaju/rezdãvadu/rezdãjeju/rezdãjedu, prid. rad. jd. m. rezdāvȁ] – razdijeliti dajući mnogima, dati u više prilika na sve strane (stvari, predmete, novac, robu itd.); razdavati → rezdilȉt (razdilȉt) • Sȅ kaj ȉmam, rezdãjem.

svrš. [prez. jd. 1. rezdilĩm, mn. 3. rezdilĩju/rezdilĩdu, imp. jd. 2. rezdīlȉ, prid. rad. jd. m. rȅzdili, prid. trp. jd. m. rezdil(j)ȅn, ž. rezdil(j)ȅna] – razdijeliti dajući mnogima, dati u više prilika na sve strane (stvari, predmete, novac, robu itd.) → rezdãvat (razdãvat) • Rȅzdili sam sȅ pȉneze, nȉš vȅč nĩmam. Sȅ su kolīnȅ rezdilȅne sũsedim i rodbȉni.

nesvrš. [prez. jd. 1. rezdilȃvam, mn. 3. rezdilȃvaju/rezdilȃvadu, prid. rad. jd. m. rezdilȃva] – rasijecati, rezati, komadati (meso) • Kȁt smo ofȗrbali pȃjceka, ȕnda smo ga obȉsili na gȃge, a mesãr ga je razdilȃva.

svrš. [prez. jd. 1. rezdrãpam, mn. 3. rezdrãpaju/rezdrãpadu, prid. rad. jd. m. rezdrāpȁ, prid. trp. jd. m. rezdrãpan, ž. rezdrãpana] – grebući, kidajući, derući ozlijediti, raskomadati, razderati; razdrapati • Razdrāpȁ sam si hlȁče na čȃva. Opȁ sam s picȉklina, kolȉna su mi sȁ rezdrãpana.

svrš. [prez. jd. 1. rezdrãžim (se), mn. 3. rezdrãžiju/rezdrãžidu (se), prid. rad. jd. m. rezdrāžȉ (se), prid. trp. jd. m. rezdrãžen, ž. rezdrãžena] – potaknuti, pojačati zlovolju, ljutnju ili kakav drugi osjećaj, jako se uznemiriti, uzrujati se, razljutiti se; razdražiti (se) • Cūckȉ su se rezdrāžȉli kat su vȉdli lisãka. Pȅs je fȇjst rezdrãžen, nãj mu ĩt blĩzu, bu te fgrȉzni.

svrš. [prez. jd. 1. rezdrobĩm mn. 3. rezdrobĩju/rezdrobĩdu, imp. jd. 2. rezdrobȉ, prid. rad. jd. m. rȅzdrobi, prid. trp. jd. m. rezdroblȅn, ž. rezdroblȅna] – razlomiti u sitne komade, raspasti se, razbiti; razdrobiti • Rȅzdrobi sam vȅlko kamẽe z batȕm. Krȕh je ot prȅkščera, sȁf je rezdroblȅn.

svrš. [prez. jd. 1. rezdvojĩm (se), mn. 3. rezdvojĩju/rezdvojĩdu (se), imp. jd. 2. rezdvojȉ, prid. rad. jd. m. rȅzdvoji (se), prid. trp. m. rezdvojȅn, ž. rezdvojȅna] – 1. razdijeliti, razvrstati na dva dijela (predmete, različite plodove itd.), 2. odijeliti, pregraditi, 3. usmjeriti na razne strane, 4. razmaknuti, rastaviti one koji se fizički obračunavaju, 5. uputiti se u dva različita smjera, na dvije različite strane; razdvojiti (se) → rȁstavit • Potũkli su se h birtȉji, kȏmaj su ih rezdvojȉli.

m. [jd. G rezervãra, mn. G rezervãrof] – spremnik, rezervoar • Za šprȉcae tȑsja dopeljȁli smo rezervãr vodẽ.

m. [G Rezervārȁ] – toponim • Rezervãr je stãra mlȁka na Vȗkovomu Selȕ pri glãvnoj cȉsti.

svrš. [prez. jd. 1. rezgãcam, mn. 3. rezgãcaju/rezgãcadu, prid. rad. jd. m. rezgācȁ, prid. trp. jd. m. rezgãcan, ž. rezgãcana] – raznijeti što gacajući; razgacati • Rȁce su rezgãcale cĩlo dvorȉšče. Cĩlo je dvorȉšče rezgãcano, blȁto je sȅ posũt.

svrš. [prez. jd. 1. rezgalĩm (se), mn. 3. rezgalĩju/rezgalĩdu (se), prid. rad. jd. m. rȅzgali (se), prid. trp. jd. m. rezgȁlen, ž. rezgȁlena] – 1. raskopčati se, raskomotiti (se), 2. razvedriti se, raspoložiti se; razgaliti se • Sȁf se je razgȁli od milĩne kȁt nas je zglẽda. Po nȃjvȅkšoj zĩmi hȍdi rezgȁlena.