svrš. [prez. jd. 1. reskȕštram, mn. 3. reskȕštraju/reskȕštradu, prid. rad. jd. m. reskuštrȁ, prid. trp. jd. m. reskȕštran, ž. reskȕštrana] – učiniti kuštravim, razbarušiti kosu; raščupati (se) → raskȕndran • Sȅga si me reskuštrȁ! Ne mȍreš okȏlo hodȉt tȁk reskȕštran.

svrš. [prez. jd. 1. reskȕžim, mn. 3. reskȕžiju/reskȕžidu, prid. rad. jd. m. reskȕži, prid. trp. jd. m. reskȕžen, ž. reskȕžena] – uništiti uzročnike zaraznih bolesti (ob. o prostorijama i o rublju), dezinficirati, dekontaminirati • Mõram ĩt reskȕžit sviākȅ, jȕtri bum dopeljȁ nõve pȃjceke zi Sanȍbora. Cĩla je hȉža oprãna i reskȕžena.

m. [G Rȇsovoga zvȋrčeka] – toponim • Rȇsof zvȋrček je zizĩdani zvȋrček na Rȇsovomu s kĩpum Mȃjke Bõže.

svrš. [prez. jd. 1. respãlim (se), mn. 3. respãliju/respãlidu (se), imp. jd. 2. respālȉ, prid. rad. jd. m. respālȉ (se), prid. trp. jd. m. respãlen, ž. respãlena] – 1. razgorjeti, rasplamsati, razbuktati, 2. pren. naljutiti, razdražiti, raspoložiti; snažno udariti; početi brzo pucati, gađati iz vatrenog oružja; brzo voziti, pohlepno jesti, piti; početi brzo raditi, govoriti, pjevati i sl.; raspaliti (se) → pālȉt • Raspālȉ se kȁt mu je pȍče povīdȁt o brȁtim. Ne mȍremo se tȁk spomȉnat kȁt si tȁk fȇjst respãlen.

svrš. [prez. jd. 1. raspãram (se), mn. 3. raspãraju/raspãradu (se), prid. rad. jd. m. raspārȁ (se), prid. trp. jd. m. respãran, ž. respãrana] – parajući razdvojiti šav, raskinuti ili razrezati po šavu ono što je bilo sašiveno, oporiti, poderati, razderati; rasparati (se) → pārȁt • Respãrala sam stãre rȕbače, kpje bum dȉla mȃcekim. Hlȁče su ti respãrane na rȉti, kȁj si pak dȉla?

nesvrš. [prez. jd. 1. resparȇvam, mn. 3. resparȇvaju/resparȇvadu, prid. rad. jd. m. resparȇva] – odvajati od para, rasparivati • Štȍnfe nãj rasparȇvat, pȍkle nȅ buš znȁ tẽri je s tẽrim h pārȕ.

svrš. [prez. jd. 1. respãrim, mn. 3. respãriju/respãridu, imp. jd. 2. respãri, prid. rad. jd. m. respãri, prid. trp. jd. m. respãren, ž. respãrena] – odvojiti od para, raspariti • Šȏlini su mi se raspãrili, ne mȍrem se obȕt. Šȏleni su mi respãreni, ne mȍrem im nãjt pārȁ.

svrš. [prez. jd. 1. respȁdem se, mn. 3. respȁdeju/respȁdedu se, prid. rad. jd. m. rȅspa se] – 1. rastaviti se na dijelove zbog dotrajalosti, pod teretom i sl., polomiti se, rasprsnuti se, pretvoriti se u bezobličnu masu, propasti truleći, rasuti se, 2. pren. dospjeti u rasulo, prestati funkcionirati kao cjelina; raspasti se • Stãri kuružãk se rȅspa, čȉsto se rezȉša šĩroma.

svrš. [prez. jd. 1. respelȉščim se, mn. 3. respelȉščiju/respelȉščidu se, prid. rad. jd. m. respelȉšči se] – raspasti se, rasprsnuti se • Kȁt zrȉle hrȗške opãdeju z drȋva, respelȉščiju se.

svrš. [prez. jd. 1. respẽm, mn. 3. respẽju/respẽdu, prid. rad. jd. m. rȅspe, prid. trp. jd. m. rȅspet/respẽt, ž. respẽta/respẽta] – pribiti na križ, razapeti, raspeti • Krȉstuš je rȅspet na krīžȕ hmȑ za sȅ nȁs. Mȍlimo se raspẽtomu Krȉstušu.

svrš. [prez. jd. 1. resplȁčem (se), mn. 3. resplȁčeju/resplȁčedu (se), prid. rad. jd. m. resplȁka (se)] – natjerati u plač, briznuti u plač; rasplakati (se) • Resplȁkala se kȁt je vȉdla stãru mȁmu.

svrš. [prez. jd. 1. respletẽm, mn. 3. respletẽju/respletẽdu, prid. rad. jd. m. resplȅ, prid. trp. jd. m. respletȅn, ž. respletȅna] – 1. rastaviti, odijeliti što spleteno ili upleteno, rasukati, osloboditi što zapleteno 2. pren. razjasniti, odgonetnuti, raščistiti, pojaviti se kao rezultat čega, proizaći iz čega; rasplesti → plȅst • Resplȅli smo mlãdenku, a mužikȁnt je vȋnček zdȉgni na lūčȁc. Pȕcica ȉma respletȅne lȃsi.

svrš. [prez. jd. 1. respȍrim, mn. 3. respȍriju/respȍridu, prid. rad. jd. m. resporȉ, prid. trp. jd. m. respȍren, ž. respȍrena] – oštrim predmetom ili oštricom otvoriti nutrinu, rašiti šav, oparati, oporiti; rasporiti • Kȁt smo sfȗrbali pȃjceka, dȉli smo ga na gȃge, respȍrili i zvȁdili čirīvȁ. Respȍreni pȃjcek vȉsi na gȃgam.

svrš. [prez. jd. 1. respȑčkam, mn. 3. respȑčkaju/respȑčkadu, prid. rad. jd. m. resprčkȁ, prid. trp. jd. m. respȑčkan, ž. respȑčkana] – neodgovornim ili neracionalnim gospodarenjem i trošenjem upropastiti ili bitno umanjiti ušteđevinu, kapital ili imovinu; spiskati • Sȅ respȑčkaju, nȉš ne mȍreju zašpȃrat. Ne mȍreš sȁt povnȉt sȅ respȑčkane pȉneze.

svrš. [prez. jd. 1. resprodãm, mn. 3. resprodãju/resprodãdu, prid. rad. jd. m. rȅsproda, prid. trp. jd. m. resprodãn, ž. resprodānȁ] – prodati raznim kupcima, ob. po sniženim cijenama, sve prodati, rasprodati • Cĩlu dȉdovinu je rȅsproda, vȅč nȉš nĩma. Sȁ je rȍba h štacũnu resprodānȁ, nȉčesara vȅč nĩ.

svrš. [prez. jd. 1. respȕknem se, mn. 3. respȕkneju/respȕknedu se, prid. rad. jd. m. respȕkni se, prid. trp. jd. m. respȕken, ž. respȕkena] – razdvojiti se (od opterećenja, pritiska, rastezanja), rascijepiti se u dva ili više dijelova, otvoriti se, raširiti se, raspuknuti se • Tȁk sam se najȉ da se bum respȕkni. Tã grēdȁ je respȕkena, ne mȍremo u dȉt na krȍvišče.

svrš. [prez. jd. 1. resdim (se), mn. 3. resdiju/resdidu (se), prid. rad. jd. m. resdȉ (se)] – izazvati srdžbu, razljutiti, naljutiti, rasrditi (se) • Resdȉ me dȅčec, nȉš me ne poslũhne.

svrš. [prez. jd. 1. restalĩm (se), mn. 3. restalĩju/restalĩdu (se), prid. rad. jd. m. rȅstali (se), ž. restalĩla (se), prid. trp. jd. m. restalȅn, ž. restalȅna] – učiniti da kruta tvar zagrijavanjem prijeđe u tekuće stanje, prijeći u tekuće stanje zbog zagrijavanja, rastaliti (se) • Svīčȁ se restalĩla od vručīnȅ. Prȉt ontārȕm je sȅ pȕno restalȅnih svĩč.

nesvrš. [prez. jd. 1. restãpam (se), mn. 3. restãpaju/restãpadu (se), prid. rad. jd. m. restāpȁ (se)] – 1. činiti da se (što) do kraja otopi, rastapati, 2. pren. puniti se zadovoljstvom, biti presretan; rastapati se • Snȋk se zȁče restāpȁt na protulĩtnomu sȗncu.

nesvrš. [prez. jd. 1. rȇstam, mn. 3. rȇstaju/rȇstadu, imp. jd. 2. rȇstaj, prid. rad. jd. m. rȇsta, prid. trp. jd. m. rȇstan, ž. rȇstana] – pržiti, restati • Na mãšči rȇstam kumpĩr. Sȉ rȁdi jĩmu rȇstani kumpĩr s kobasĩčkam.

svrš. [prez. jd. 1. restȁnem se, mn. 3. restȁneju/restȁnedu se, prid. rad. jd. m. restȁ se] – poći u raznim smjerovima, razići se, pozdraviti se na rastanku, oprostiti se, napustiti jedno drugo, razdvojiti se, razvesti se; rastati se • Svȁti su se kȏmaj hjȗtro restȁli.

svrš. [prez. jd. 1. restẽgnem (se), mn. 3. restẽgneju/restẽgnedu (se), prid. rad. jd. m. restēgnȉ (se), prid. trp. jd. m. restẽgen, ž. restẽgena] – a. istezanjem učiniti dužim, zatežući razvući; istanjiti, b. pren. protegnuti, proširiti suvišnim pojedinostima, razvući (izlaganje, priču), razvući se; rastegnuti (se) • Restēgnȉ sam štrȉk prik dvorȉšča, kaj bu bȁba sušĩla vȇš. Restẽgen sam med dvȃ poslȁ kaj ih dȉlam h ȉsto vrȋme.

svrš. [prez. jd. 1. restepẽm (se), mn. 3. restepẽju/restepẽdu (se), prid. rad. jd. m. restȅpa (se), prid. trp. jd. m. restepȅn, ž. restepȅna] – 1. prosuti, rasuti; 2. razbiti, raznijeti, 3. pren. rasipnički potrošiti, upropastiti (imanje) • Restȅpla sam mȇlu po nãklih, mõram tȏ pomȅst. Gnȏj je restepȅn po ledȉni, mȍrem ĩt ȍrat.

nesvrš. [prez. jd. 1. restežȅm (se), mn. 3. restȅžeju/restȅžedu (se), prid. rad. jd. m. restȅza (se)] – 1. rastezanjem činiti dužim, zatežući razvlačiti, tanjiti, izduživati; rastezati se, 2. pren. protezati, širiti pojedinostima, razvlačiti • Kat sam se zbudȉ, fȇjst sam se restēgnȉ.