nesvrš. [prez. jd. 1. restȉplem, mn. 3. restȉpleju/restȉpledu, prid. rad. jd. m. restȉpa] – rasipati → rastȅpst • Pȍjem restȉpat ȕmet po ledȉni.

svrš. [prez. jd. 1. restȉram, mn. 3. restȉraju/restȉradu, prid. rad. jd. m. restȉra, prid. trp. jd. m. restȉran, ž. restȉrana] – nagnati skupinu, mnoštvo, stado, jato i sl. u bijeg, potjerati na razne strane, razjuriti, razagnati, rastjerati • Pȅs je restȉra rȁce kaj su se kũpale na potȍku. Decȁ su rastȉrana z igralȉšča, sad bu kȏmaj mȋr i tišīnȁ.

svrš. [prez. jd. 1. restȍčim (se), mn. 3. restȍčiju/restȍčidu (se), prid. rad. jd. m. restočȉ (se), prid. trp. jd. m. restȍčen, ž. restȍčena] – 1. preliti iz jedne posude u više posuda, 2. oštetiti se zbog nagrizanja (o crvu i drvetu), 3. rasklimati se od sušenja, razdvojiti se na spojevima, 4. rasušiti se, raspasti se, istrunuti (o predmetima od drva); rastočiti (se) • Restočȉ sam vĩno h flȁše. Stȏ je sȁf restȍčen, kȏmaj se držĩ skȕp. Restočȉ mi se stolȁc, mȏram kūpȉt nõvoga. Sȅ je vīnȍ restȍčeno po štȅfanim i dĩto na stolȅ.

svrš. [prez. jd. 1. restopĩm (se), mn. 3. restopĩju/restopĩdu (se), prid. rad. jd. m. rȅstopi (se), prid. trp. jd. m. restoplȅn, ž. restoplȅna] – 1. završiti proces topljenja, topeći učiniti krutu tvar tekućom, 2. prijeći iz krutog u tekuće stanje pod utjecajem topline, otopiti u čemu, rastopiti (se), 3. pren. ispuniti se zadovoljstvom, biti presretan, raznježiti se • Snȋk se čȉsto rȅstopi, nĩ ga vȅč nã kli. Sȁf je špȅk restoplȅn, sȁt ȉmamo čȕdaj mȃsti i ocvȃrkof.

svrš. [prez. jd. 1. restrȃjbam, mn. 3. restrȃjbaju/restrȃjbadu, prid. rad. jd. m. restrȃjba, prid. trp. jd. m. restrȃjban, ž. restrȃjbana] – uludo potrošiti, spiskati • Sȅ je rastrȃjba kȁj mu je čȁča ostȁvi. Jȅngovi su skbili i prignȉli, a sȁt je sȅ restrȃjbano.

svrš. [prez. jd. 1. restrančȋram, mn. 3. restrančȋraju/restrančȋradu, prid. rad. jd. m. restrančȋra, prid. trp. jd. m. restrančȋran, ž. restrančȋrana] – rasjeći, prerezati, iskomadati (meso) • H jȗtro smo zaklȁli pȃjceka, h pȏdan smo ga restrančȋrali. Sȉ trȋ pȃjceki kaj smo ih zaklȁli hjȗtro su restrančȋrani na komādȅ.

svrš. [prez. jd. 1. restȑgnem, mn. 3. restȑgneju/restȑgnedu, prid. rad. jd. m. restȑgni, prid. trp. jd. m. restȑgen, ž. restȑgena] – 1. vukući u raznim smjerovima iskidati na komade, iskomadati, raskinuti se, razdvojiti se, 2. uprijeti iz sve snage radeći, preopteretiti se poslovima; rastrgati (se) • Pesȉ su mi restȑgnili sȅ kȍkoši na dvorȉšču. Restȑgen sam na sȅ strȃni.

svrš. [prez. jd. 1. restrẽm, mn. 3. restrẽju/restrẽdu, prid. rad. jd. m. rȅstru, ž. restla, prid. trp. jd. m. rȅstrt, ž. rȅstrta] – raširiti što na površini čega, pokriti krevet plahtom ili stol stolnjakom, namjestiti (se), proširiti se, raširiti se na sve strane po površini čega, zauzeti velik prostor, rastrti (se) • Restla sam nõvi stȏak na stȏ h kȕhi. Cĩrkvice i kapȇlice su rȅstrte po nȁšim brĩgim.

svrš. [prez. jd. 1. resušĩm (se), mn. 3. resušĩju/resušĩdu, prid. rad. jd. m. rȅsuši, ž. resušĩla, prid. trp. jd. m. resušȅn, ž. resušȅna] – rastaviti se na dijelove na mjestima gdje je što bilo sastavljeno ili slijepljeno zbog gubitka vlage, stajanja itd., rastaviti se; rasušiti se → sušȉt (se) • Vȏža mi se resušĩla, mȏram nalĩt vodẽ da se zapũhne. Dvȋ su mi vȏže h pinȉci resušȅne.

prid. indekl. – dobro pečen • Pȋcek je rȇš pečȅn.

svrš. [prez. jd. 1. reščȁhnem, mn. 3. reščȁhneju/reščȁhnedu, prid. rad. jd. m. reščahnȉ, prid. trp. jd. m. reščȁhen, ž. reščȁhena] – iskidati, rasjeći, izdijeliti na komade, raskomadati → čerūpȁt • Škȁc je cĩloga pȗreka raščahnȉ. Hjȗtro sam nȁša dvȃ reščȁhena pȋceka h ograēncȕ.

svrš. [prez. jd. 1. raščerẽčim, mn. 3. raščerẽčiju/raščerẽčidu, prid. rad. jd. m. raščerēčȉ, prid. trp. jd. m. raščerẽčen, ž. raščerẽčena] – raskomadati, raščerečiti → reščahnȉt, čerūpȁt • Raščerẽčen sam na tom poslȕ, fȕrt bežĩm sȉm pak tȁm.

svrš. [prez. jd. 1. reščetvorĩm, mn. 3. reščetvorĩju/reščetvorĩdu, prid. rad. jd. m. reščetvorȉ, prid. trp. jd. m. reščetvȍren, ž. reščetvȍrena] – raskomadati, raščetvoriti → reščahnȉt • H stãrim je knȉgam zapĩsano kak su Matijãša h Zãgrebu reščetvorȉli.

svrš. [prez. jd. 1. reščĩham/reščĩšem, mn. 3. reščĩhaju/reščĩšeju/reščĩhadu/reščĩšedu, prid. rad. jd. m. reščīhȁ, prid. trp. jd. m. reščĩhan, ž. reščĩhana] – raskomadati → čīhȁt, reščahnȉt • Kȉte su reščĩhane, tȁk je fȇjst vȉtar pūhȍ.

ž. [jd. G rešẽtke, mn. G rešẽtkih] – pregrada napravljena od paralelnih ili prekriženih, ob. tankih drvenih ili metalnih šipki, mrežasta pregradna ploha na veži, vratima, prozoru, ogradi itd.; rešetka • Dȉ sam rešẽtku na oblȍk, strȃh me da ne dõjdeju tȃti.

s. [jd. G rešetȁ] – okruglo pomagalo mrežasta ili rupičasta dna koje služi za prosijavanje zrnja i odvajanje od otpada; rešeto → ritkosȉja • Na rešetȍ presijãvam šenȉcu, kaj h õj nȅ bu plȉve.

ž. [jd. G rẽške, mn. G rẽški] – otvor, pukotina • Čȅz rẽšku lũčem dȏ tȁm popĩva.

svrš. [prez. jd. 1. rešklebãtam, mn. 3. rešklebãtaju/rešklebãtadu, prid. rad. jd. m. rešklebātȁ, prid. trp. jd. m. rešklebãtan, ž. rešklebãtana] – pokvariti, rasklimati, potrgati • Decȁ sȁku mũticu bȑš rešklebãtaju. Picȉklin je sȁf rešklebãtan, nĩ se mȍč peljȁt.

m. [jd. G rešȏa, mn. G rešȏi(h)/rešȏof] – električno kuhalo; rešo • Na rešȏ sam dȉ kȕhat mlīkȍ h lȏnčeku.

m. [jd. G rešpitīrȁ, mn. G rešpitīrȍf] – optički instrument za promatranje dalekih predmeta, dvogled, dalekozor • Čȅz rešpitĩr gledĩm kjȃ do Sanȍbora.

nesvrš. [prez. jd. 1. rešpitĩrim, mn. 3. rešpitĩriju/rešpitĩridu, prid. rad. jd. m. rešpitīrȉ] – nadgledati, nadzirati; promatrati • Decȁ se kũpaju, a jã ih rešpitĩrim da se tẽro ne ftopĩ.

m. [jd. G reštȁ, mn. G reštȏf] – 1. zatvor, kaznionica → bȁjbuk, čũza, 2. pren. kazna zadržavanja učenika u školi poslije nastave • Nĩs napīsȁ račūnȅ pak me vȕčitelj ostȁvi v rȅštu.

m. [jd. G reštāncȁ, mn. G reštāncȍf] – uznik, zatvorenik • Nȋkoji reštāncȉ dȕgo slũžiju kãzne.

ž. [jd. G reštarãcije, mn. G reštarãcij(ih)] – veće ugostiteljsko mjesto gdje se poslužuju potpuni obroci; restoran • V reštarãciji smo jȉli krmenȁtline zi zȇnum šalȃtum.