prid. [ž. rezoglȁva] – koji je nepokrivene glave, bez pokrivala na glavi, gologlav • Ne mȍreš ĩt rezoglȁf vȃn, buš se prehlādȉ.

svrš. [prez. jd. 1. rezrãstem (se), mn. 3. rezrãsteju/rezrãstedu (se), prid. rad. jd. m. rezrãsa (se), prid. trp. jd. m. rezrȁščen, ž. rezrȁščena] – bujno izrasti, narasti, razviti se u širinu i visinu, razrasti (se) • Pȍplin se lȋpo rezrãsa. Rezrȁščeno kĩtje je dosẽglo sũsedof plȏt.

svrš. [prez. jd. 1. rezrĩdim, mn. 3. rezrĩdiju/rezrĩdidu, prid. rad. jd. m. rezrīdȉ, prid. trp. jd. m. rezrȉjen, ž. rezrȉjena] – 1. učiniti rjeđim ili rijetkim, smanjiti koncentraciju, jačinu, 2. učiniti slabijim, razvodniti (boju, kiselinu), 3. postati rjeđi, slabije koncentracije, postati slabiji; razrijediti (se) • Rezrīdȉ je vīnȍ z vodũm, pak ga prodȃje na lȉtre.

svrš. [prez. jd. 1. rezrȉžem, mn. 3. rezrȉžeju/rezrȉžedu, prid. rad. jd. m. rezrȉza, prid. trp. jd. m. rezrȉzan, ž. rezrȉzana] – rezanjem podijeliti na više dijelova ili komada, rasjeći, odrediti veličinu poreza, davanja • Rezrȉzala sam jȁbuku pak dãjem dȅci. Dȅčec nȇče jȉst hrȗšku ak nĩ rezrȉzana i obĩlena.

svrš. [prez. jd. 1. rezvȃžem, mn. 3. rezvȃžeju/rezvȃžedu, imp. jd. 2. rezvȃži, prid. rad. jd. m. rezvȃga, prid. trp. jd. m. rezvȃgan, ž. rezvȃgana] – vaganjem raspodijeliti na više dijelova • Rezvȃgali smo mȇso i pȍdilili ga onȉm kȁj im je nȃjbȍl bȋlo potrībnȍ. Mȇla je sȁ rezvȃgana i dĩta h žȁklece.

svrš. [prez. jd. 1. rezvãljam, mn. 3. rezvãljaju/rezvãljadu, prid. rad. jd. m. rezvāljȁ, prid. trp. jd. m. rezvãl(j)an, ž. rezvãl(j)ana] – valjkom stanjiti, razvaljati • Rezvãljala sam tȋsto za kolãčec. Tȋsto je rezvãljano, sȁt ga mȍreš dȉt h prȍtva.

nesvrš. [prez. jd. 1. rezvãžam, mn. 3. rezvãžaju/rezvãžadu, prid. rad. jd. m. rezvāžȁ] – voziti više osoba na više predviđenih mjesta, voziti na razna mjesta; razvažati → rezvozȉt • Rezvãžam dȅcu cĩlo jȕtro, sȉm pak tȁm.

svrš. [prez. jd. 1. rezvȅnkl(j)am, mn. 3. rezvȅnkl(j)aju/rezvȅnkl(j)adu, prid. rad. jd. m. rezvenkl(j)ȁ, prid. trp. jd. m. rezvenkl(j)ȁn, ž. rezvenkl(j)ȁna] – razvezati, raspetljati • Kȏmaj sam razvenkljȁ štrȉk kaj je fȇjst bȉ zdȑčen.

svrš. [prez. jd. 1. rezvlĩčem, mn. 3. rezvlĩčeju/rezvlĩčedu, imp. jd. 2. rezvlĩči, prid. rad. jd. m. rezvlĩka, prid. trp. jd. m. rezvlȉčen, ž. rezvlȉčena] – valjkom stanjiti, razvaljati, razvući • Rezvlĩkla sam tȋsto za tãnki bȕčin kolãč. F hȉži mi je sȅ rezvlȉčeno, mȏram tõ porẽdit.

svrš. [prez. jd. rezvȏrdam, mn. 3. rezvȏrdaju/rezvȏrdadu, prid. rad. jd. m. rezvȏrda, prid. trp. jd. m. rezvȏrdan, ž. rezvȏrdana] – pomiješati (npr. vino i vodu), razvodniti • Rezvȏrdali su vīnȍ z vodũm da ga ȉmaju vȅč. H pȕšišau prodȃjeju rezvȏrdano vīnȍ.

svrš. [prez. jd. 1. rezvȍzim, mn. 3. rezvȍziju/rezvȍzidu, prid. rad. jd. m. rezvozȉ, prid. trp. jd. m. rezvȍžen, ž. rezvȍžena] – razvoziti → rezvāžȁt • Cȉsta je pȗna rezvȍženoga snȋga.

svrš. [prez. jd. 1. rezvȑgnem, mn. 3. rezvȑgneju/rezvȑgnedu, prid. rad. jd. m. rezvȑgni, prid. trp. jd. m. rezvȑgen, ž. rezvȑgena] – 1. upotrebom snage odijeliti na dva dijela, rastrgnuti, raskinuti 2. prekinuti kakvu vezu, prijateljstvo, odnos, razvrgnuti • Rezvȑgnili smo pajdašȉju, nĩsmo si vȅč dobrȉ. Nȁša je pajdašȉja razvȑgena otkadȁ me fkȁni za pȉneze.

nesvrš. [prez. jd. 1. režĩm, mn. 3. režĩju, imp. jd. 2. rēžȉ, prid. rad. jd. m. rēžȁ] – 1. režati, 2. vikati • Tȁm se nȉgdi svȁdiju i čȕt je kȁk režĩju.

svrš. [prez. jd. 1. režẽjam se, mn. 3. režẽjaju/režẽjadu se, prid. rad. jd. m. režējȁ se] – postati žedan, ožednjeti • Po slãnomu jȉlu režẽjam se, spȉ bi hȁmper vodẽ.

ž. [jd. G rȉbe, mn. G rȋp] – životinja koja živi u vodi, sa škrgama kao organom za disanje i perajama za plivanje; riba • Na Sȕkli sam nȁlovi rȋp za cĩlu vȕlicu.

nesvrš. [prez. jd. 1. rȋbam, mn. 3. rȋbaju/rȋbadu, prid. rad. jd. m. rȋba, prid. trp. jd. m. rȋban, ž. rȋbana] – 1. usitniti ribanjem, ribati, 2. pren. koriti, grditi • Tȁk ga je rȋba da se õf nĩ ȕfo pȉsnit. Jȉli smo rȋbanoga hrȅna zi šȗnkum i kȕhanim jãjcim.

m. [jd. G rȋbeža, mn. G rȋbežof] – kuhinjsko pomagalo sa sitnim oštrim rupama za usitnjavanje; ribež → rȉbežaj • Zȅmi rȋbeš pak narȋbaj jȁbuke za štrȕdlin.

m. [jd. G rȉbežaja, mn. G rȉbežajof] – ribež → rȋbeš • Na vȅkši rȉbežaj rȋbam rȉpu za kiselȉt.

m. [jd. G rȉbiča, mn. G rȉbičof] – onaj koji lovi ribe štapom i udicom; ribič • Na Sȕklu põjeju rȉbiči lovȉt rȉbe.

ž. [jd. G ribičȉje, mn. G ribičȉjih] – pecanje, ribolov, ribičija • Jȕtri põjemu na ribičȉju na Sȕklu.

m. [jd. G ribȉzlina, mn. G ribȉzlinof] – ribiz (drvo i plod) • Nȁbra sam pȕn hȁmper črlẽnih ribȉzlinof.

m. [jd. G rȋbaka, mn. G rȋbakof] – prirodni ili umjetni bazen za uzgoj ribe, ribnjak • Na rȋbak hȍdiju kupovȁt rȉbe.

m. [G Rȋbaka] – toponim • Rȋbak je mȉsto na Harmȉčkomu brĩgu.

prid. [ž. rȋbja] – koji se odnosi na ribu; riblji • Rȋbja kȏst je lĩpi zȍrc za ȁncuk.