m. [jd. G rogȁ, mn. G rogȏf/rogȉ(h)] – rožnata izraslina (na glavi životinje); rog • Pokãza mu je rȍge, mȃm se povlĩko i zamūčȁ.

ž. [jd. G rõle, mn. G rõl/rõli(h)] – svitak, svežanj • Z dvȋ rõle krȅp-papīrȁ dȉlamo kȋnč za krȉzbȃn.

nesvrš. [prez. jd. 1. rȏlam, mn. 3. rȏlaju/rȏladu, prid. rad. jd. m. rȏla, prid. trp. jd. m. rȏlan, ž. rȏlana] – uvijati, savijati, rolati • Biskvȉtno tȋsto rȏlam, a pȍkle dȅnem fȋlu.

ž. [jd. G rõlice, mn. G rõlic] – uvojak kose, pramen, kovrča • Pȕcici sam sfkala lȃsi v rõlicu i zvẽzala mȁšlin.

nesvrš. [prez. jd. 1. rȏl(j)am, mn. 3. rȏl(j)aju/rȏl(j)adu, prid. rad. jd. m. rȏl(j)a] – pogr. puno piti, lokati • S flȃš rȏljaju rȁkju, bȕju fȇjst pijȁni.

m. [jd. G rȏmara, mn. G rȏmarof] – hodočasnik • Rȏmari ȉdeju pȉšice Mȃjki Bõži Bȉstričkoj.

prid. [ž. rȏmarska] – koji se odnosi na romare; hodočasnički • Rȏmari popĩvaju rȏmarske popĩfke, lȋpo ih je čȕt.

nesvrš. [prez. jd. 1. rȏpam, mn. 3. rȏpaju/rȏpadu, imp. jd. 2. rȏpaj, prid. rad. jd. m. rȏpa] – proizvoditi buku udarajući po čemu, jako kucati, lupati → rȏštat • Nȉkaj mi rȏpa na trȁktoru, nȉš ne mȍrem dȉlat dok tõ ne porȉhtam.

s. [jd. G ropotõvja] – • Jȕtri bumo peljȁli sȅ ropotõvje z nãjže na smetlȉšče.

ž. [jd. G rosẽ, mn. G rosĩ(h)] – kapljice nastale kondenziranjem vodene pare tijekom vedrih noći, kad temperatura zraka padne ispod temperature rosišta zbog noćnog hlađenja tla; rosa • Rosȁ je pokrȉla cĩli mahȁn.

m. [jd. G rȍsbrȁtlina, mn. G rȍsbrȁtlinof] – goveđi kotlet • H nedȉlju smo za obȉt jȉli pečẽni rȍsbrȁtlin.

ž. [jd. G rosȉke, mn. G rosȋk] – 1. biljka mesožderka koja raste na lokaciji Čret u Dubravici, 2. sitna kiša • Pri nȁm na Dȕbravici rãste rosȉka, tȏ je nȉkakva raslīnȁ kaj jĩ mȇso, ȗ dõjdeju lũkat zi sȅ posũt.

prid. [ž. rosnȁ, odr. m. rosnȉ] – koji se odnosi na rosu; rosan → rosȁ • Cĩli je trȃnik bȉ rosȁn.

m. [jd. G rostȁ, mn. G rostȏf] – rešetka u ložištu peći, ložište • Z rostȁ s pometȁčum pomētȉ pȅpe.

ž. [jd. G rošãde, mn. G rošãdi(h)] – uzajamna zamjena mjesta, uloge i sl., premještanje; rošada • F komȏri ȉmaju rošãdu z mȅblini, mȅčeju ih drugãm.

s. [G rȏštaa] – lupanje; štropotanje • Cĩlu nȏč poslȕšam rȏštae mȉšof po nãjži.

nesvrš. [prez. jd. 1. rȏštam, mn. G rȏštaju/rȏštadu, prid. rad. jd. m. rȏšta] – lupati, štropotati → rȏpat • H mašĩni je pȍčelo nȉkaj rȏštat, zglẽda da bu h kvārȕ.

m. [jd. G rȍda, mn. G rodȏf] – rodbina, porodica • Tȏ mi je rȏt.

m. [jd. G rȏla, mn. G rȏlof] – dio štednjaka u kojem se peku narminice; pećnica → prȁtrȏ • Dȅnem prȍtva z kolãčum h rȏ, začȁs bu pečȅn.

ž. pl. t. [G rȍcȃngi] – vrsta kliješta (za montažu cijevi) • Zȅmi rȍcȃnge i namȉsti tẽ dvȋ cȋvi.

ž. [jd. G. rȍšue, mn. G rȍšuih] – ob. mn. sportski rekvizit s kotačićima koji se pričvršćuje na cipele; koturaljke • Dȅnem si rȍšue, pak se rȏlam po cȉsti.

ž. [jd. G rȍšȗnke, mn. G rȍšȗnkih] – šunka bez kostiju smotana u valjkasti oblik • Jȉli smo rȍšȗnku z jãjci i hrȅnum.

m. [jd. G rōfcȁ, mn. G rōfcȉh] – kukac ravnokrilac; rovac • Rõfci su mi pojȉli sȕ zĩmsku šalȃtu.

nesvrš. [prez. jd. 1. rovãrim, mn. 3. rovãriju/rovãridu, prid. rad. jd. m. rovārȉ] – potajno, podmuklo raditi, huškati protiv koga ili čega, izazivati razdor; spletkariti, intrigirati, spletkariti • Bȕte več jempũt ȍdvučili se rovārȉt h mojõj hȉži.