nesvrš. [prez. jd. 1. skãšam, mn. 3. skãšaju/skãšadu, imp. jd. 2. skãšaj, prid. rad. jd. m. skãša] – grubo se obraćati, obrecati se → ohrukȃvat se, okãšat, okosnȉt • Osȍran je i na sȁkoga se skãša.

svrš. [prez. jd. 1. skãžem se, mn. 3. skãžeju/skãžedu se, imp. jd. 2. skãži se, prid. rad. jd. m. skāzȁ se] – istaknuti se, pokazati se onako kako treba, postupiti kako valja, iskazati se • Nĩmam se bȁš za kȁj skāzȁt.

svrš. [prez. jd. 1. skȅfam, mn. 3. skȅfaju/skȅfadu, prid. rad. jd. m. skȅfa, prid. trp. jd. m. skȅfan, ž. skȅfana] – 1. očistiti četkanjem, očetkati, iščetkati, 2. pren. istući, izgrditi • Zamȁzane su ti hlȁčnice, mõraš si ih skȅfat. Ȁncuk ti je skȅfan, mȍreš ga oblĩč.

ž. [jd. G skelẽ, mn. G skȅli(h)] – plovilo za prijevoz preko rijeke koje se, vezano na uže, kreće s jedne obale na drugu, skela • H Drĩu je nȉgda bȋla skȅla kaj je pelȁla na Krãsko.

m. [jd. G skelārȁ, mn. G skelārȍf] – čovjek koji prevozi skelom, skelar • Nȉgda je skȅla bȋla prȉk, na drȕgoj strãni Sāvȅ, pak je trȋbalo kričȁt i dozīvȁt skelārȁ.

svrš. [prez. jd. 1. skelĩm, mn. 3. skelĩju/skelĩdu, prid. rad. jd. m. skȅli, prid. trp. jd. m. skȅlen, ž. skȅlena] – spojiti lijepljenjem, zalijepiti – kelȉt • Šȍštar mi je skȅli škȍre. Knȉga je sȁ skȅlena, ne mȍreš u otprĩt.

nesvrš. [prez. jd. 1. skȉjam se, mn. 3. skȉjaju/skȉjadu se, prid. rad. jd. m. skȉja se] – skijati • Ȉšli smo se skȉjat zi skȉjam kaj smo si sāmȉ dȉlali z gãcijevih plȃk, a od naprȋ smo ih zafknili.

ž. [jd. G skȉje, mn. G skȉji(h)] – skija • Nȉgda nĩ bȋlo skȉjih za kūpȉt nȅk smo ih sāmȉ dȉlali dȍma.

svrš. [prez. jd. 1. skilȁvim se, mn. 3. skilȁviju/skilȁvidu se, prid. rad. jd. m. skilȁvi se] – radeći što satrti se od umora, biti žrtva velikih napora; iskidati se, iskilaviti se • Sȁf sam se skilȁvi dok sam zmetȁ sȁf tã gnȏj.

svrš. [prez. jd. 1. skĩpim, mn. 3. skipĩju/skipĩdu, prid. rad. jd. m. skĩpi] – iskipjeti, prijeći gornji rub posude kipeći (o tekućini) – kīpȉt, zakīpȉt • Mlĩko mi je skĩpilo po špȍrotu, cĩla hȉža smrdĩ.

svrš. [prez. jd. 1. skiselĩm (se), mn. 3. skiselĩju/skiselĩdu (se), prid. rad. jd. m. skȉseli (se), imp. jd. 2. skȉseli, prid. trp. jd. m. skiselȅn, ž. skiselȅna] – 1. ukiseliti (se), učiniti da što postane kiselo, 2. pokvariti se (o hrani) → kȉselit (se) • Ȍvo lȉto mi se zẽlje nĩ prȁf skȉselilo. Mlĩko je skiselȅno, mȍreš ga hȉtit sviȁm.

nesvrš. [prez. jd. 1. skȅkam/skȅčem, mn. 3. skȅkaju/skȅčeju/skȅkadu/skȅčedu, imp. jd. 2. skȅči, prid. rad. jd. m. skjȅka] – jaukati, stenjati • Cĩlu nȏč skȅčem kad me vũha bolĩju.

s. [jd. G sklȁdišča, mn. G sklȁdiščof] – zatvorena zgrada za smještaj veće količine robe i proizvoda; spremište, magazin, skladište → magazĩn • Zi sklȁdišča smo dopeljȁli cȉga i čirȋp za hȉžu.

m. [jd. G sklȁdiščara, mn. G sklȁdiščarof] – onaj koji radi u skladištu, skladištar → magazinãr • Mõra zdīgȁt i nosȉt tẽške vrȉče, dȉla kak sklȁdiščar.

svrš. [prez. jd. 1. sklȁfram se, mn. 3. sklȁfraju/sklȁfradu se, prid. rad. jd. m. sklafrȁ se] – napričati se do mile volje → klȁfrat • Bȁbe su se kȏmaj sklafrȁle, kȁj da se nĩsu stȏ lȋt vȉdle.

svrš. [prez. jd. 1. sklȃmfam, mn. 3. sklȃmfaju/sklȃmfadu, imp. jd. 2. sklȃmfaj, prid. rad. jd. m. sklȃmfa, prid. trp. jd. m. sklȃmfan, ž. sklȃmfana] – spojiti klamfama → klȃmfa, klȃmfat • Sklȃmfali smo sȅ grȇde na krȍvišču. Grȇde na krȍvišču su prišerãflene i sklȃmfane.

svrš. [prez. jd. 1. sklapȕštram, mn. 3. sklapȕštraju/sklapȕštradu, imp. jd. 2. sklapȕštraj, prid. rad. jd. m. sklapuštrȁ, prid. trp. jd. m. sklapuštrȁn, ž. sklapuštrȁna] – oštro prigovoriti, ukoriti • Kat ih sklapȕštram, mȃm se poprȁviju. Sȁt je fĩno sklapuštrȁn, vȁlda se bu pristrāčȉ.

svrš. [prez. jd. 1. sklȁštrim, mn. 3. sklȁštriju/sklȁštridu, imp. jd. 2. sklȁštri, prid. rad. jd. m. sklȁštri, prid. trp. jd. m. sklȁštren, ž. sklȁštrena] – odrezati male grane od većih grana, okljaštriti → klȁštrit • Sklȁštri sam sȅ kȉte z orȉha kaj smo ga ščȅra zrȕšili. Stãra jȁbuka je sklȁštrena, podrȉzali smo sȅ sũhe kȉte.

svrš. [prez. jd. 1. sklȅnem, mn. 3. sklȅneju/sklȅnedu, imp. jd. 2. sklenȉ, prid. rad. jd. m. sklenȉ, prid. trp. jd. m. sklȅen, ž. sklȅena] – osloboditi krave s jarma → resklenȉt • Ȍdi sklenȉt krȁve i otpȅljaj ih f štȁlu. Volȉ su sklȅeni, dȅ ih napojȉ.

svrš. [prez. jd. 1. sklȅpam, mn. 3. sklȅpaju/sklȅpadu, imp. jd. 2. sklȅpaj, prid. rad. jd. m. sklepȁ, prid. trp. jd. m. sklȅpan, ž. sklȅpana] – pogr. skalupiti, sklepati, loše napraviti, kojekako sastaviti • Na brzīnȕ su sklepȁli nȉkakaf picȉklin, kaj se mȍreju pelȁt. Štȁla mu je sklȅpana od sȁkojȁčkih daskĩ i plehȁ.

svrš. [prez. jd. 1. sklĩjem, mn. 3. sklĩjeju/sklĩjedu, prid. rad. jd. m. sklĩja] – pustiti klice, proklijati, isklijati • Posȉjali smo šenȉcu, tȁki bu sklĩla.

ž. [jd. G sklȉčuhe, mn. G sklȉčuh(ih)] – klizaljka, cipela s oštrim bridom za klizanje po ledu → slȉčuha • Nȉgda decȁ nĩsu imȁli sklȉčuhe, al su se jednãk sklȉčuhali.

nesvrš. [prez. jd. 1. sklȉčuham se, mn. 3. sklȉčuhaju/sklȉčuhadu se, imp. jd. 2. sklȉčuhaj se. prid. rad. jd. m. sklȉčuha se] – klizati pomoću klizaljki → slȉčuhat se • Kȏmaj smo čȅkali da se stãra Sȕkla zmȑzne, kaj smo se sklȉčuhali.

svrš. [prez. jd. 1. skljȕvam (se), mn. 3. skljȕvaju/skljȕvadu (se), prid. rad. jd. m. skljȕva (se), prid. trp. jd. m. skl(j)uvãn, ž. skl(j)uvānȁ] – 1. izbosti, izraniti što kljunom, 2. izaći iz jajeta probijajući ljusku kljunom, 3. pren. jedva otvoriti oči nakon spavanja • Kȏmaj sam se sklȕva h jȗtro. Jȅn pȋcek je cĩli skljuvãn, mȏram ga dȉt na strãn.