skmīčȉt se | svrš. [prez. jd. 3. skmičĩ se, mn. 3. skmičĩju/skmičĩdu se, prid. rad. jd. m. skmīčȉīse] – postati mračno, smračiti se → kmīčȉt se • Najempũt se skmĩčilo i počȅlo je pȁdat. |
skȍckat (se) | svrš. [prez. jd. 1. skȍckam, mn.3. skȍckaju/skȍckadu, imp. jd. 2. skȍckaj, prid. rad. jd. m. skȍcka, prid. trp. jd. m. skȍckan, ž. skȍckana] – lijepo odjeven, lijepo uređen → zrȉhtat • Kȁk je skȍckan, sȉ ga gledĩju. |
skočȉt | svrš. [prez. jd. 1. skȍčim, mn. 3. skȍčiju/skȍčidu, imp. jd. 2. skočȉ, prid. rad. jd. m. skočȉ] – skočiti • Skočȉ je na glȃvu h vȍdu pak se je fȇjst vudrȉ. |
skočȉt se | svrš. [prez. jd. 1. skȍčim se, mn. 3. skȍčiju/skȍčidu se, prid. rad. jd. m. skočȉ se, prid. trp. jd. m. skȍčen, ž. skȍčena] – smanjiti se, skupiti se, stegnuti se • Oprãla sam bljũzu pak mi se skočȉla. |
skȏk | m. [jd. G skȏka, mn. G skȏkof] – 1. skok, 2. jednokratno planirano parenje životinje, dovođenje ženke mužjaku • Dopeljȁli su krȁvu bĩku na skȏk. |
skolčȉt | svrš. [prez. jd. 1. skȍlčim, mn. 3. skȍlčiju/skȍlčidu, imp. jd. 2. skōlčȉ, prid. rad. jd. m. skolčȉ, prid. trp. jd. m. skolčȅn, ž. skolčȅna] – iskolčiti, postaviti kolčeve, ob. kao oznake za iskop → kolčȉt • Skolčȉli smo dȉ bumo kopȁli fȕnduš za nõvu hȉžu. Fȕnduš je skolčȅn, jȕtri bumo kopȁli. |
skolȋnčit | svrš. [prez. jd. 1. skolȋnčim, mn. 3. skolȋnčiju/skolȋnčidu, imp. jd. 2. skolȋnči, prid. rad. jd. m. skolȋnči, prid. trp. jd. m. skolȋnčen, ž. skolȋnčena] – privezati nogu, zavezati glavu krave k nozi → kolȋnčit • Krȁvu smo skolȋnčili, kaj nȅ bu bežãla. Krȁva je skolȋnčena i sȁt se pãse na gmȁjni. |
skȏmine | ž. pl. t. [G skȏmin] – 1. zazubice, gingivitis, tkivo koje natekne oko zuba, 2. upaljeno tkivo desni; • Rãsteju mi skȏmine dok gledĩm kak jĩju kȉfline. |
skomūkȁt | nesvrš. [prez. jd. 1. skomũčem, mn. 3. skomũčeju/skomũčedu, imp. jd. 2. skomũči, prid. rad. jd. m. skomūkȁ] – jaukati, stenjati → jāfkȁt, skȅkat • Skomũčem kat me bolĩ. |
skončȁt | svrš. [prez. jd. 1. skȍnčam, mn. 3. skȍnčaju/skȍnčadu, prid. rad. jd. m. skončȁ] – umrijeti, poginuti, doći koncu života; • Bȉ je bogȁt, a skončȁ je kȁk nȃjvȅkši bȏgec. |
skopȁt | svrš. [prez. jd. 1. skȍpam, mn. 3. skȍpaju/skȍpadu, prid. rad. jd. m. skopȁ, prid. trp. jd. m. skȍpan, ž. skȍpana] – iskopati, napraviti udubinu, izdupsti (ob. lopatom zemlju) → kopȁt • Skopȁli smo sȁf krumpĩr z ledȉne. Jȁme za tȑse su skȍpane, mȍremo ih dȉt h zȇmlu. |
skopčȁt | svrš. [prez. jd. 1. skȍpčam, mn. 3. skȍpčaju/skȍpčadu, prid. rad. jd. m. skopčȁ] – pren. razumjeti, shvatiti → kopčȁt • Po stõti pũt ti povĩdam, a tĩ nȉkak da skȍpčaš! |
skopȉt | nesvrš. [prez. jd. 1. skopĩm, mn. 3. skopĩju/skopĩdu, imp. jd. 2. skopȉ, prid. rad. jd. m. skȍpi, prid. trp. jd. m. skoplȅn] – škopiti, kastrirati, odstranjivati sjemene žlijezde • Živinãr je dȍšo skopȉt prascȁ. Tã pȃjcek je skoplȅn. |
skopnȉvit | svrš. [prez. jd. 1. skopnȉvim, mn. 3. skopnȉviju/skopnȉvidu, prid. rad. jd. m. skopnȉvi] – nestati; istrunuti; iskopnjeti – kȍpnit • Ot vȅlikoga fajtȁ sȅ povrtnĩne hȍčeju skopnȉvit. |
skorãši | prid. [ž. skorãša] – koji će se dogoditi uskoro, skorašnji • Skorãše čirȉše buju tȁki dozorȉle. |
skorenȉt | svrš. [prez. jd. 1. skorenĩm, mn. 3. skorenĩju/skorenĩdu, prid. rad. jd. m. skorenȉ, prid. trp. jd. m. skorȅen, ž. skorȅena] – 1. iskorijeniti, izvaditi zajedno s korijenom, posve ukloniti, 2. pren. istrijebiti, zatrti, sasvim uništiti, uništiti u korijenu • Nȉkak ne mȍrem skorenȉt jȅngovu lĩnost. Stãre rȋči su skȍrum skorȅene, Bȏk kaj smo ih zapĩsali i dȉli skȕp. |
skorȉt se | svrš. [prez. jd. 1. skorĩm se, mn. 3. skorĩju/skorĩdu se, prid. rad. jd. m. skȍri se, prid. trp. jd. m. skȍren, ž. skȍrena] – skoriti se, stvrdnuti se na površini, dobiti koru • Kȏmaj se blȁto na pũti skorȉlo. Na hlȁčam mi je ostȁlo skȍrenoga blȁta ot ščȅra. |
skȍrum (skȍrom, skȍroma) | pril. – zamalo, umalo, gotovo • Skȍrum sam opȁ. Skȍroma se bȕju vnili z okãpaa. |
skosȁt | svrš. [prez. jd. 1. skȍšem, mn. 3. skȍšeju/skȍšedu, prid. rad. jd. m. skosȁ, prid. trp. jd. m. skȍsan, ž. skȍsana] – isjeckati, izrezuckati, skosati → kosȁt • Rȁcam skȍšem burȗndino pẽrje i koprȉve i dãm im k tȍmu širȏta. Bȕče za mãle pȃjceke su skȍsane. |
skȍtna | prid. ž.– skotna, koja nosi plod (kuja, divlja životinja i dr.) • Kȕsa nam je skotnȁ, imȁla bu mãle pȅseke. |
skotȗrat (se) | svrš. [prez. jd. 1. skotȗram, mn. 3. skotȗraju/skotȗradu, imp. jd. 2. skotȗraj, prid. rad. jd. m. skotȗra se, prid. trp. jd. m. skotȗran, ž. skotȗrana] – otkotrljati (se), otkoturati (se) → kotȗrat • Grȕde snȋga se skotȗraju i postȁjeju sȅ vȅkše. |
skračȇvat | nesvrš. [prez. jd. 1. skračẽvam, mn. 3. skračẽvaju/skračẽvadu, prid. rad. jd. m. skračȇva] – uskraćivati, ne davati komu ono što mu pripada; obespravljivati • Nȉš mu ne skračẽvaju, sȅ mu dãjeju. |
skrahȋrat | svrš. [prez. jd. 1. skrahȋram, mn. 3. skrahȋraju/skrahȋradu, prid. rad. jd. m. skrahȋra, prid. trp. jd. m. skrahȋran, ž. skrahȋrana] – 1. doživjeti krah, propasti, 2. pasti pod stečaj, bankrotirati (o osobi ili poduzeću) • Nȉš mu nĩsu plȁtili kaj im je dȉla pak je skrahȋra. Fabrȉka je čȉst skrahȋrana, ne dȉla nȉš. |
skrȁja | pril. – ispočetka, od početka • Pȍčmi čȉtat skrȁja, a nȅ ot srĩdi. |