nesvrš. [prez. jd. 1. skrãjam, mn. 3. skrãjaju/skrãjadu, prid. rad. jd. m. skrãja] – 1. krojiti, rezati tkaninu ili kožu radi šivanja odjeće, rublja ili obuće, 2. odlučivati o novcu u teškim materijalnim prilkama • Lȋpo mu skrãjaju, ostȁ bu bres poslȁ.

svrš. [prez. jd. 1. skrȃmpam, mn. 3. skrȃmpaju/skrȃmpadu, prid. rad. jd. m. skrȃmpa, prid. trp. jd. m. skrȃmpan, ž. skrȃmpana] – 1. iskopati pijukom, krampom, 2. obraditi zemlju između dva reda posijanog kukuruza kako bi se oslobodila od drača → krȃmpat • Ščȅra smo skrȃmpali sȕ korȕzu pot Frȁkum. Sȁ korȕza je skrȃmpana, jȍš u trȋba okopȁt.

svrš. [prez. jd. 1. skrãtim, mn. 3. skrãtiju/skrãtidu, imp. jd. 2. skrãti, prid. rad. jd. m. skrātȉ, prid. trp. jd. m. skrãčen, ž. skrãčena] – 1. skratiti, učiniti kraćim, 2. postati kraći → skrātȉt • Dãla bum si skrātȉt kȋklu, predugȁ mi je. Skrãčen je za grȕnt i pȉneze po stãromu čȁči.

prid. [ž. skrbnȁ] – 1. štedljiv, 2. brižan, obziran • Jȃko je skȑban i zãto sȅga ȉma.

nesvrš. [prez. jd. 1. skbim, mn. 3. skbiju/skbidu, prid. rad. jd. m. skbi] – 1. skrbiti, brinuti se o kome, 2. privređivati • Skbiju o betẽžnomu dȉdi.

svrš. [prez. jd. 1. skčim, mn. 3. skčiju/skčidu, imp. jd. 2. skčȉ, prid. rad. jd. m. skčȉ, prid. trp. jd. m. skčen, ž. skčena] – iskrčiti, učiniti zemljište obradivim krčenjem, uklanjanjem drveća, samonikla raslinja i kamenja → kčȉt • Skčili smo šȉkaru, bumo pȍsadili tȑsje. Rȕbača mi je sȁ skčena, ne mȍrem u vȅč oblĩč.

svrš. [prez. jd. 1. skrčĩm se, mn. 3. skrčĩju/skrčĩdu se, imp. jd. 2. skči se, prid. rad. jd. m. skči se, ž. skčila se, prid. trp. jd. m. skčen, ž. skčena] – 1. skvrčiti se, zgrčiti se, 2. stisnuti se u pranju • Oprãla sam bljũzu h vrũčoj vodȉ pak mi se skčila.

svrš. [prez. jd. 1. skrẽnem, mn. 3. skrẽneju/skrẽnedu, imp. jd. 2. skrẽni, prid. rad. jd. m. skrēnȉ] – 1. skrenuti, napustiti smjer kretanja i uputiti se drugim, 2. pren. zastraniti, zabrazditi • Zgȕbili su se, skrẽnili su lȋvo tȁm di su trȋbali ĩt dȇsno.

svrš. [prez. jd. 1. skrȅšem, mn. 3. skrȅšeju/skrȅšedu, imp. jd. 2. skrȅši, prid. rad. jd. m. skresȁ] – 1. skresati, podkresati, podrezati, 2. pren. oštro, izravno izgovoriti u lice → kresȁt, potkresȁt • Skresȁ sam mu sȅ h lĩce.

prid. [ž. skhana] – 1. razbijen, slomljen, 2. okrhnut, oštećen, 3. pren. emocionalno utučen, potresen • Tanĩri su nam sȉ skhani, mõramo ĩt kūpȉt nõve.

svrš. [prez. jd. 1. skham/skšem (se), mn. 3. skhaju/skhadu/skšedu/skšeju (se), imp. jd. 2. skhaj/skši, prid. rad. jd. m. skha (se), prid. trp. jd. m. skhan, ž. skhana] – 1. razbiti, slomiti, zdrobiti, 2. okrhnuti, oštetiti (ob. staklo, porculan) 3. emocionalno uništiti, iznuriti • Skha sam nõvu lȁburu, stãra mȁma me bu vubȉla!

svrš. [prez. jd. 1. skrȉjem (se), mn. 3. skrȉjeju/skrȉjedu (se), imp. jd. 2. skrȋ, prid. rad. jd. m. skrȉ (se), ž. skrȉla (se), prid. trp. jd. m. skrȋt, ž. skrȋta] – 1. skriti, spremiti na mjesto za koje drugi ne znaju, 2. skloniti od pogleda, učiniti da se što ne vidi, 3. zadržati u tajnosti; zatajiti, 4. naći sebi tajno sklonište, zakloniti se iza čega, iščeznuti • Nẽčem da me nãjdeju pak se skrȉjem. Nȉgdi je skrȋt i ne mȍremo ga nãjt.

m. [jd. G skrivāčȁ] – dječja igra skrivača • Rȁdi smo se mũtili skrivāčȁ, čȕdaj pũt me nĩ bȋlo mȍč nãjt.

nesvrš. [prez. jd. 1. skrĩvam (se), mn. 3. skrĩvaju/skrĩvadu (se), prid. rad. jd. m. skrīvȁ (se), pril. sad. skrivečkȋ] – 1. skrivati, spremati na mjesto za koje drugi ne znaju, 2. skloniti od pogleda, činiti da se što ne vidi, 3. držati u tajnosti, tajiti, 4. skrivati se, zaklanjati se iza čega • Mȃceki se fȍrt skrĩvadu, nȅ da ih se vȉdit vanĩ. Skrivečkȋ je dȍša zi zȁde strãni, nĩ ga nȉgdo vȉdi.

svrš. [prez. jd. 1. skrĩvim, mn. 3. skrĩviju/skrĩvidu, imp. jd. 2. skrīvȉ, prid. rad. jd. m. skrīvȉ] – skriviti, uzrokovati nepriliku ili nesreću, učiniti što loše • Bȏgec, Bȏgec, kȁj sam ti jã skrīvȉ kaj me tȁk kaštȉguješ?

nesvrš. [prez. jd. 1. skričĩm, mn. 3. skričĩju/skričĩdu, imp. jd. 2. skričȉ, prid. rad. jd. m. skričȁ] – vrištati, kričati, prodorno vikati • Tȁk se skričĩm da me mȍreju sȉ čȕt.

svrš. [prez. jd. 1. skrĩžam, mn. 3. skrĩžaju/skrĩžadu, prid. rad. jd. m. skrīžȁ, prid. trp. jd. m. skrĩžan, ž. skrĩžana] – 1. postaviti što u obliku križa, ukrstiti 2. prekrižiti, precrtati koga ili što kao nepotrebno, nepoželjno ili završeno, 3. spariti jedinke različitih vrsta ili pasmina, 4. prekrižiti se, rukama učiniti znak križa na sebi → krīžȁt (se) • Cĩlu mi je zȁdaču vučitẽlka skrĩžala, nȉš nĩs dȍbro napīsȁ. Nȁš pȅs je skrĩžan s vučjākȕm, zãto je tȁk hȗt.

m. [jd. G skrȏfčeka/skrȏhčeka, mn. G skrȏfčekof/skrȏhčekof] – pilići koje kvočka izleže na skrovitom mjestu • Kvȍčka je dȅnes dopeljȁla dvanȃjst skrȏfčekof.

svrš. [prez. jd. 1. skrȍjim, mn. 3. skrȍjiju/skrȍjidu, prid. rad. jd. m. skrojȉ, prid. trp. jd. m. skrȍjen, ž. skrȍjena] – 1. iskrojiti, izrezati tkaninu ili kožu radi šivanja odjeće, rublja ili obuće, 2. odlučiti odmjeravajući sve okolnosti → krojȉt • Šnȃjdarica mi je skrojȉla lĩpu bljũzicu. Dȁske su sȅ skrȍjene na mȉru.

pril. – potpuno, sasvim, u potpunosti • Skrȏs sam hȗt!

pril. – sasvim, u potpunosti • Skrȏs na skrȏs sam premočȉ ot plohẽ.

svrš. [prez. jd. 1. skȑpam, mn. 3. skȑpaju/skȑpadu, prid. rad. jd. m. skȑpa, prid. trp. jd. m. skȑpan, ž. skȑpana] – 1. sastaviti krpanjem, 2. pren. napraviti kako bilo, ob. zbog nedostatka novca, vremena i sl. → kȑpat • Bȁba mi je skȑpala stãre hlȁče, bum ih nosȉ za po dȍma. Kȏmaj sam skȑpa pȉneze za nõvi matõr. Tã matõr je skȑpan zbȑda-zdȏla, kȏmaj se na ẽm pȅlam.

svrš. [prez. jd. 1. skȑsnem, mn. 3. skȑsneju/skȑsnedu, prid. rad. jd. m. skȑsni] – 1. uskrsnuti, oživjeti, ustati iz mrtvih, povratiti se u život, 2. oživiti, podići koga iz mrtvih • Jȇzuš je skȑsni na Vuzȁm.

prid. [ž. skrũšena] – skrušen, ponizan • Pret sȁkim je fȕrt skrũšen.