m. [jd. G snopȁ, mn. G snopȏf] – veći broj zajedno povezanih ili svezanih istovrsnih predmeta, snop • Na plẽči nesẽm snȍp korȕznice.

s. zbir. [G snõpja] – snoplje → snȍp • Snõpje jačmȅna namĩčem na vȏs.

svrš. [prez. jd. 1. snũbim, mn. 3. snũbiju/snũbidu, imp. jd. 2. snūbȉ, prid. rad. jd. m. snūbȉ, prid. trp. jd. m. snũblen, ž. snũblena] – prositi, snubiti • Dȍšli su me snūbȉt, nãj bi se oženȉla za ȉhovoga sȋna.

m. [jd. G snubȍka, mn. G snubȍkof] – 1. sudionik snubljenja, onaj koji upoznaje roditelje mladenaca, 2. običaj snubljenja • Kȁt se ȉšlo f snubȍke, mȃm se spitãvalo kȁj buju mlãdenki dãli za ȁštafirunk, kȕliko grȕnta i pinȇs.

ž. [G solĩ, I soljũm] – sol • Po paradȃjzu štrvãšim sȏ i tȁk ga jĩm.

ž. [jd. G Sȍdome i Gȍmore] – zlo, nemoral • F tõj hȉži nĩ bõžega mȋra, tõ je prãva Sȍdoma i Gȍmora.

nesvrš. [prez. jd. 1. sȍhlam, mn. 3. sȍhlaju/sȍhladu, prid. rad. jd. m. sohlȁ] – teško disati – sopīhȁt • Volȉ vlĩčeju tẽški vȏs pak fȇjst sȍhlaju.

ž. [jd. G solẽnke, mn. G solẽnki(h)] – soljenka, posudica za sol • Dȅ mi solẽnku, bȕm si posolȉ jȗhu, nĩ dȍst slānȁ.

m. [jd. G soldȃta, mn. G soldȃtof] – vojnik • Čȁča nam kãže slȉke kat je bȉ soldȃt.

ž. [jd. G soldačȉje, mn. G soldačȉjih] – vojska → soldȃt • Dvȋ lȉti sam slūžȉ soldačȉju.

ž. [jd. G solȉke, mn. G solȋk] – solika, vrsta padaline u obliku sitnih kuglica snijega i leda • Vȉtar pũše, mȑzlo je i počẽla je pȁdat solȉka.

nesvrš. [prez. jd. 1. solĩm, mn. 3. solĩju/solĩdu, imp. jd. 2. solȉ, prid. rad. jd. m. sȍli] – posipati solju, soliti • Fȕrt solĩm jȗhu, nigdȃr mi nĩ dȍst slānȁ.

m. [jd. G somȁ, mn. G somȏf] – slatkovodna riba iz porodice somova, som • Prȉja sam vȅlikoga somȁ na Sāvȉ.

ž. [jd. G sȍmarice, mn. G sȍmaric] – ljetna salama, somerica, vrsta trajnije mesne kobasice, salama koja se sporije kvari na višim temperaturama • Čȉ smo na sajmȕ dobrȍ šȅftali, navȋk smo si privũščili sȍmaricu.

nesvrš. [prez. jd. 1. sopĩham/sopĩšem, mn. 3. sopĩhaju/sopĩhadu/sopĩšeju/sopĩšedu, prid. rad. jd. m. sopīhȁ] – teško disati → sohlȁt • Kȁt fȇjst bežĩ, ȕnda sopĩha.

m. [jd. G sȍpuna, mn. G sȍpunof] – sapun • Kȁd dõjdem z ledȉne, operẽm si rȗke zi sȍpunum.

nesvrš. [prez. jd. 1. sopȕnam (se), mn. 3. sopȕnaju/sopȕnadu (se), imp. jd. 2. sopȕnaj, prid. rad. jd. m. sopunȁ (se)] – sapunati (se) • Sopȕnam rȕbaču, sȁd bum u zrȉfljala. Sopȕnam se z dišẽčim sȍpunum.

ž. [jd. G sȍpunice, mn. G sȍpunic] – pjena otopljenog sapuna, sapunica • Zi sȍpunice smo pūhȁli balȏne.

ž. [jd. G sȏrte, mn. G sȏrti(h)] – sorta, klasa, vrsta, soj • H tȑsju ȉmam posaȅne dobrȅ sȏrte. Ũn je prãva sȏrta!

m. [jd. G sȏsa, mn. G sȏsof] – 1. umak, sos, 2. pren. neprilika • Kȁk se bum zivlĩko zi tȍga sȏsa vȃn.

m. [jd. G sotonẽ, mn. G sotõn] – vrag, sotona • F tõm čovȉku je sȃm sotonȁ.

ž. [jd. G sovẽ, mn. G sõf/sovȉ(h)] – sova, vrsta noćne ptice grabljivice • Sovȅ fȇjst hũčedu.

m. [G Sovȋaka] – toponim • Sovȋak je mȉsto h Ladūčȕ kadȉ je bȋlo čȕdaj sõf.

svrš. [prez. jd. 1. spȃcam, mn. 3. spȃcaju/spȃcadu, prid. rad. jd. m. spȃca, prid. trp. jd. m. spȃcan, ž. spȃcana] – zabrljati, uraditi loše; uništiti nepažnjom i nestručnošću • Dȍktori su ga h špitãlu spȃcali. Sȁf je spȃcan dȍša domȏm zi špitālȁ.