svrš. [prez. jd. 1. spȃžmam, mn. 3. spȃžmaju/spȃžmadu, imp. jd. 2. spȃžmaj, prid. rad. jd. m. spȃžma, prid. trp. jd. m. spȃžman, ž. spȃžmana] – ošuriti, vrućom vodom i nožem skinuti perje s peradi ili čekinje s praseta → sfȗrbat • Spȃžmali smo pȃjceka zi kropȕm i kalafȕndijum. Pȃjcek je spȃžman, mȍremo ga obȉsit na gȃge.

svrš. [prez. jd. 1. spečẽm, mn. 3. spečẽju/spečẽdu, imp. jd. 2. spečȉ, prid. rad. jd. m. spȅka] – 1. ispeći, pripremiti jelo pečenjem, 2. pren. dobro što pripremiti, 2. dobiti opekline (od vatre, sunca); biti pečen, gotov za jelo – pȅč • Spȅko je jȃca na rāžȕ, bȕju imȁli vȅliko slȃvje.

svrš. [prez. jd. 1. spȇglam, mn. 3. spȇglaju/spȇgladu, prid. rad. jd. m. spȇgla, prid. trp. jd. m. spȇglan, ž. spȇglana] – ispeglati, izavnati tako da platno ili tkanina ostanu bez nabora → pȇglat • Spȇglala sam sȅ rubjȇ kaj sam oprãla õf kȅdan. Sȅ su rȕbače i bljũze spȇglane i obȉšene h ormãr.

svrš. [prez. jd. 1. spȅlam, mn. 3. spȅlaju/spȅladu, prid. rad. jd. m. spȅla] – izvesti, iz nekog prostora odvući, odvesti, voženjem premjestiti da ne ostane unutra → pelȁt • Spȅla sam vȏs s hȉsa, pȍjem namītȁt gnȏj.

s. [jd. G spelĩvaa mn. G spelĩvaof] – razdoblje od mjesec dana prije poroda u kojem bi žene u crkvi i molile za lakši porod • H nedȉlju pȍjem na spelĩvae da z Bõžum pomočjũ donesẽm dītȅ na svȋt.

nesvrš. [prez. jd. 1. spel(j)ĩvam, mn. 3. spel(j)ĩvaju/spel(j)ĩvadu, prid. rad. jd. m. spel(j)ĩva] – 1. izvoditi, vodeći činiti da iziđe, vodeći udaljavati, 2. objašnjavati jedno iz drugoga, dolaziti do zaključka, 3. ostvarivati, igrati (ob. predstavu, koncert i sl.) • Decȁ spelĩvaju sȉkakve huncutarȉje.

svrš. [prez. jd. 1. spendĩrim, mn. 3. spendĩriju/spendĩridu, imp. jd. 2. spendīrȉ, prid. rad. jd. m. spendīrȉ, prid. trp. jd. m. spendĩren, ž. spendĩrena] – 1. spriječiti; obustaviti, 2. istjerati, izbaciti • Dȏ mi se kȁj zamȉri, mȃm ga spendĩrim. Spendĩren je zi škȏle, nĩ se ftȉ vȕčit.

svrš. [prez. jd. 1. spȅntram se, mn. 3. spȅntraju/spȅntradu se, imp. jd. 2. spȅntraj, prid. rad. jd. m. spȅntra se] – popeti se do vrha čega ili na veću visinu od početne, uspeti se • Kȏmaj su se spȅntrali nã ti brȋk.

svrš. [prez. jd. 1. spnẽm, mn. 3. spnẽju/spnȇdu, imp. jd. 2. spnȋ, prid. rad. jd. m. spȇ, prid. trp. jd. m. spẽt, ž. spētȁ] – 1. svezati, zavezati, 2. sastaviti u čvor dva kraja (konopca, konca i sl.), 3. privezati, učiniti da se ne miče, 4. samoga sebe sputati kakvom vezom • Krȁve trȋba spẽt kaj nȅ buju prōstȅ i prȅšle h luckȏ. Pȅs je spẽt, mȍreš brȅz brȉge zãjt h dvorȉšče.

svrš. [prez. jd. 1. spȋgam, mn. 3. spȋgaju/spȋgadu, imp. jd. 2. spȋgaj, prid. rad. jd. m. spȋga, prid. trp. jd. m. spȋgan, ž. spȋgana] – svinuti, iskriviti; zgrbiti • Rȁhleni se spȋgaju čȉ su na vručīnȉ. Plȅh je spȋgan, mȏram ga zravnȁt.

m. [jd. G spīhȁ, mn. G spīhȍf] – 1. uspjeh, dostignuće cilja; povoljan ishod čega, 2. postizanje bogatstva, slave ili položaja • Nĩmaju spīhȁ nãjt kȕsu kaj je zgȉnila.

ž. [jd. G spiȁče, mn. G spiȃč/spiȁči(h)] – debelo uže za vezanje • Zȅmi spiȁču i zvẽži svȏru na vȏzu.

nesvrš. [prez. jd. 1. spȉam, mn. 3. spȉaju/spȉadu, imp. jd. 2. spȉaj, prid. rad. jd. m. spȉa] – vezati, vezivati → spẽt • Spȉam krȁve kaj nȅ buju vȕšle.

svrš. [prez. jd. 1. spȉčem, mn. 3. spȉčeju/spȉčedu, imp. jd. 2. spȉkaj, prid. rad. jd. m. spȉka, prid. trp. jd. m. spȉkan, ž. spȉkana] – izbosti, ubosti više puta na više mjesta; nanijeti mnogo ubodnih rana → pȉkat • Čȅle su me spȉkale, sȁf sam natečȅn. Nȍge su mi sȅ spȉkane ot komãrcof.

svrš. [prez. jd. 1. spĩlim, mn. 3. spĩliju/spĩlidu, prid. rad. jd. m. spīlȉ, prid. trp. jd. m. spĩlen, spĩlena] – izrezati pilom, ispiliti • Na cirkulãr bum spīlȉ sȅ drĩvje. Sȁ su drvȁ spĩlena, mȍremo ih ĩt slȁgat.

svrš. [prez. jd. 1. spȉpam, mn. 3. spȉpaju/spȉpadu, imp. jd. 2. spȉpaj, prid. rad. jd. m. spȉpa, prid. trp. jd. m. spȉpan, ž. spȉpana] – 1. s mnogo kretnja i dodira milovati i stiskati prstima (bez osjećaja za ukus, mjeru i bez nježnosti, predajući se časovitom raspoloženju i strasti), 2. pren. otkriti (što tko misli i sl.), obavijestiti se, istražiti, ispitati • Prostãk, cĩlu u je spȉpa.

nesvrš. [prez. jd. 1. spipãvam, mn. 3. spipãvaju/spipãvadu, imp. jd. 2. spipȃvaj, prid. rad. jd. m. spipȃva] – 1. s mnogo kretnja i dodira milovati i stiskati prstima (bez osjećaja za ukus, mjeru i bez nježnosti, predajući se časovitom raspoloženju i strasti), 2. pren. otkrivati (što tko misli i sl.), istraživati, njušiti, ispipavati • Sȉkak me spipãvaju da im povĩm dȏ im je vȕžgo sȇno.

nesvrš. [prez. jd. 1. spȉram, mn. 3. spȉraju/spȉradu, prid. rad. jd. m. spȉra] – 1. ispirati • Mȃceku sam ȍči spȉrala z gamȉlicum.

svrš. [prez. jd. 1. spĩšem, mn. 3. spĩšeju/spĩšedu, prid. rad. jd. m. spīsȁ] – 1. napisati, sastaviti, sročiti, ispisati 2. iron. napisati tekst bez veće smislene, stručne ili književne vrijednosti → pīsȁt • Trȋ tȅke račũnof si spīsȁ, al se nĩsi nȉš nȁfči.

svrš. [prez. jd. 1. spĩjem, mn. 3. spĩjeju/spĩjedu, imp. jd. 2. spȋ, prid. rad. jd. m. spȉ, prid. trp. jd. m. spȋt, ž. spȋta] – popiti do kraja, ispiti • Tȏ zi kȕpice spȋ!

nesvrš. [prez. jd. 1. spĩtam, mn. 3. spĩtaju/spĩtadu, prid. rad. jd. m. spĩta, prid. trp. jd. m. spĩtan, ž. spĩtana] – 1. podvrgnuti ispitu, provjeri znanja ili sposobnosti, 2. pitanjima doznati od koga što, postaviti komu za to sva potrebna pitanja, 3. a. utvrditi svojstva; iskušati, isprobati; proučiti djelovanje čega, proces koji se odvija ili pretpostavlja, istražiti; ispitati • Sȅ je spĩta dȏ mu je fkrȁ živȃt, a nȉš nĩ ziznȁ. Ščȅra sam spĩtan, sȅ sam znȁ.

nesvrš. [prez. jd. 1. spitãvam, mn. 3. spitãvaju/spitãvadu, prid. rad. jd. m. spitȃva] – 1. ispitivati, podvrgnuti ispitu, provjeri znanja ili sposobnosti, 2. pitanjima doznati od koga što, postaviti komu za to sva potrebna pitanja, 3. istraživati, utvrditi svojstva čega; iskušati, isprobati, proučiti djelovanje čega, proces koji se odvija ili pretpostavlja; → spĩtat • Spitãvaju me kȕliko ȉmam lȋt.

svrš. [prez. jd. 1. spitonȋram, mn. 3. spitonȋraju/spitonȋradu, imp. jd. 2. spitonȋraj, prid. rad. jd. m. spitonȋra, prid. trp. jd. m. spitonȋran, ž. spitonȋrana] – ugraditi betonsku smjesu, izbetonirati → pitonȋrat • Ščȅra smo spitonȋrali dẽku na nõvoj hȉži. Štȋnge su ščȅra spitonȋrane, trȋba ih fȇjst polĩvat kaj nȅ buju spȕcale.

svrš. [prez. jd. 1. splãhnem, mn. 3. splãhneju/splãhnedu, imp. jd. 2. splãhni, prid. rad. jd. m. splãhni, prid. trp. jd. splãhen, ž. splãhena] – vodom isprati, isplahnuti • Fȇjst splãhni tanĩre, kaj nȅ bu sȍpunica ostȁla. Vȇš je splãhen, sȁt ga bum ožmaknȉla i obȉsila nãj se sušĩ.