nesvrš. [prez. jd. 1. splahĩvam, mn. 3. splahĩvaju/splahĩvadu, imp. jd. 2. splahĩvaj, prid. rad. jd. m. splahīvȁ] – vodom ispirati, isplahivati → splãhnit • Vȇš se splahjĩva pot mȑzlum vodũm.

svrš. [prez. jd. 1. splȁsnem, mn. 3. splȁsneju/splȁsnedu, imp. jd. 2. splȁsni, prid. rad. jd. m. splasnȉ] – 1. smanjiti se u zapremnini (o čemu napuhanom); ispuhati se, 2. pren. izgubiti snagu; splasnuti • Kȏmaj mi je splasnȉlo tȗ di me osȁ pȉknila.

svrš. [prez. jd. 1. splȁšim (se), mn. 3. splȁšiju/splȁšidu (se), prid. rad. jd. m. splȁši (se), prid. trp. jd. m. splȁšen, ž. splȁšena] – izazvati strah; ustrašiti, prepasti, uplašiti (se) • Splȁši se kȁk da je vrȃga vȉdi! Sȁf je splȁšen, ne mȍre nȉš.

svrš. [prez. jd. 1. splatĩm, mn. 3. splatĩju/splatĩdu, imp. jd. 2. splātȉ, prid. rad. jd. m. splȁti, prid. trp. jd. m. splačȅn, ž. splačȅna] – 1. isplatiti, izvršiti isplatu; nadoknaditi novcem, izravnati račun, platiti dug 2. podmiriti troškove, dati korist, dobitak, 3. (ob. bezlično) imati smisla, biti od koristi → platȉt • Brȁti su ga splȁtili z grȕnta, nĩma vȅč kȁj ȉskat. Tĩ buš vȅč splȁti sȅ svẽ grīhȅ!

svrš. [prez. jd. 1. splȁzim, mn. 3. splȁziju/splȁzidu, imp. jd. 2. splȁzi, prid. rad. jd. m. splȁzi] – 1. isplaziti, izići plazeći iz skrovišta, 2. izbaciti, pokazati (jezik), 3. pren. uspeti se na neko povišeno mjesto → plȁzit • Splȁzi mi je jizȉk pak je dȍbi po rȉti!

svrš. [prez. jd. 1. spletẽm, mn. 3. spletẽju/spletẽdu, prid. rad. jd. m. splȅ, ž. splȅla, prid. trp. jd. m. spletȅn, ž. spletȅna] – isplesti → plȅst • Mȁma oj je splȅla lȃsi h kȉtice.

svrš. [prez. jd. 1. splisnȉvim se, mn. 3. splisnȉviju/splisnȉvidu se, prid. rad. jd. m. splisnȉvi se, prid. trp. jd. m. splisnȉvlen, ž. splisnȉvlena] – biti zahvaćen djelovanjem plijesni, postati pljesniv, popljesniviti • Krȕh se splisnȉvi kaj je bȉ na fȁjtnomu.

svrš. [prez. jd. 1. splĩm/splĩvim, mn. 3. splĩju/splĩdu/splĩviju/splĩvidu, imp. jd. 2. splȋ/splĩvi, prid. rad. jd. m. splĩ/splĩvi, ž. splĩla/splĩvila, prid. trp. jd. m. splĩt, ž. splĩta] – očistiti od korova (biljku, vrt, voćnjak itd.), oplijeviti • Splĩla sam cĩli vȑt, rȕke su mi fȇst zamȁzane i spȉkane.

nesvrš. [prez. jd. 1. splȉtam, mn. 3. splȉtaju/splȉtadu, imp. jd. 2. splȉtaj, prid. rad. jd. m. splȉta] – plesti, izrađivati pletenjem → plȅst • Splȉtali smo vĩnce i rȏže ot krȅp-papīrȁ za nakȋnčit raspēlȍ.

svrš. [prez. jd. 1. splȉvam, mn. 3. splȉvaju/splȉvadu, imp. jd. 2. splȉvaj, prid. rad. jd. m. splȉva] – 1. isplivati, pojaviti se na površini vode, mora ili tekućine, 2. plivanjem izići na obalu ili na širu površinu, 3. pren. izići iz teška položaja, izvući se iz neprilike, osloboditi se (dugova, nevolja, neprilika itd.) • Fȕrt je dũžan, al navȋk nȉkak splȉva.

svrš. [prez. jd. 1. splȏjham, mn. 3. splȏjhaju/splȏhjadu, prid. rad. jd. m. splȏjha, prid. trp. jd. m. splȏjhan, ž. splȏjhana] – smočiti, politi • Brȃli smo h tȑsju i ȕnda nas je splȏjhalo. Bȉ sam sȁf splȏjhan, nĩs ftẽgni vũjt pot sũšu.

svrš. [prez. jd. 1. splȕskam, mn. 3. splȕskaju/splȕskadu, imp. jd. 2. splȕskaj, prid. rad. jd. m. splȕska, prid. trp. jd. m. splȕskan, ž. splȕskana] – 1. ispljuskati, oprati ili ovlažiti pljuskajući, kvaseći vodom, 2. zahvaćanjem izbacivati vodu ravnomjernim pokretima ruke, 3. dati više pljusaka, udariti nekoliko pljusaka • Splȕska te bum da buš sȅ zvĩzde vȉdi!

nesvrš. [prez. jd. 1. spocĩjam, mn. 3. spocĩjaju/spocĩjadu, prid. rad. jd. m. spocījȁ] – curiti; podlijevati (se) • Z vȏže na pĩlki je počẽla spocījȁt rȁkja.

nesvrš. [prez. jd. 1. spočimãvam, mn. 3. spočimãvaju/spočimãvadu, prid. rad. jd. m. spočimȃva] – 1. izmišljati razne načine zabave, 2. tražiti načine i razloge da se osoba nečim istakne • Gledĩm dȅcu kaj spočimãvaju z lȍptum na gombalȉšču.

svrš. [prez. jd. 1. spočȉtam, mn. 3. spočȉtaju/spočȉtadu, imp. jd. 2. spočȉtaj, prid. rad. jd. m. spočȉtač] – prekoriti koga zbog čega, predbaciti, prigovoriti, spočitati → spočitȃvat • Ȕnda mu nĩ nȉš rȅka, al mu je pȍkle spočȉta kak tõ nĩ dobrȍ naprȁvi.

nesvrš. [prez. jd. 1. spočitãvam, mn. 3. spočitãvaju/spočitãvadu, prid. rad. jd. m. spočitȃva] – prekoravati koga zbog čega, predbacivati, prigovarati, spočitavati → spočȉtat, spotikȃvat • Bȁba mu fȕrt spočitãva kaj pijȁn dõjde domȏm.

svrš. [prez. jd. 1. spočũtim, mn. 3. spočũtiju/spočũtidu, imp. jd. 2. spočūtȉ, prid. rad. jd. m. spočūtȉ] – nešto primijetiti, osjetiti • Odjempũt spočũtim da mi dohãja slablīnȁ.

nesvrš. [prez. jd. 1. spogȁam, mn. 3. spogȁaju/spogȁadu, imp. jd. 2. spogȁaj, prid. rad. jd. m. spogȁa] – prigovarati, zamjerati, predbacivati • Dãli su mi jȉst, a pȍkle mi spogȁaju kaj sam im prȅveč pojȉ.

ž. [jd. G spodȏbe, mn. G spodȏp/spodȏbi(h)] – lik koji tek sliči ljudskomu biću, poružnjena ljudska prilika, utvara, spodoba • Nȉkakva spodȏba hȍdi po cȉsti, a nȉgdo u ne pȍzna.

prid. [ž. spodȍbna] – koji ima približno jednaka svojstva s drugim po vrsti, naravi, količini i sl.; koji sliči, koji je nalik, sličan • Sȉ mi velĩju da sam spodȍban dȉdi.

svrš. [prez. jd. 1. spȏham, mn. 3. spȏhaju/spȏhadu, imp. jd. 2. spȏhaj, prid. rad. jd. m. spȏha, prid. trp. jd. m. spȏhan, ž. spȏhana] – pripremiti jelo pohanjem tj. ispržiti nakon što se uvalja u brašno, jaja i krušne mrvice → pȏhat • Spȏhala sam cĩloga pȉceka, sȅ su pojȉli, kȁk su bȋli lȁčni. Šnȉcleni su spȏhani, krumpĩr je zrȇstan, mȍremo ĩt jȋst.

m. [jd. G spȍmena, mn. G spȍmenof] – 1. sjećanje na koga ili na što, uspomena. 2. predmet koji izaziva uspomene. 3. spominjanje; spomen • O tȍmu nĩ bȋlo ni spȍmena, a sȁt je tõ naprȁvi.

m. [jd. G spomenīkȁ, mn. G spomenīkȍf] – 1. a. arhitektonsko ili kiparsko djelo posvećeno uspomeni na zaslužne ljude ili znamenite događaje, b. zdanje iznad ili pored groba posvećeno uspomeni na mrtve; nadgrobni spomenik, 2. a. materijalna baština iz prošlih vremena, b. svaka činjenica, djelo ili stvar koja obilježava ili podsjeća na prošle događaje; spomenik • Dȁ sam naprȁvit lĩpi spomenĩk stãroj mȁmi na grõbju.

svrš. [prez. jd. 1. spomẽnem (se), mn. 3. spomẽneju/spomẽnedu (se), imp. jd. 2. spomēnȉ, prid. rad. jd. m. spomēnȉ (se)] – 1. obnoviti što u sjećanju, u svijesti; podsjetiti (se), 2. oživjeti u svijesti predodžbu o čemu; prisjetiti se; doći na kakvu misao, zamisliti plan, zasnovati; dosjetiti se; sjetiti se • Sȁko lȉto na Sȉsvete se spomẽnemu svojȉh pokȏjnih.