svrš. [prez. jd. 1. sprekȍpam, mn. 3. sprekȍpaju/sprekȍpadu, prid. rad. jd. m. sprekopȁ, prid. trp. jd. m. sprekȍpan, ž. sprekȍpana] – 1. kopanjem donje slojeve izbaciti na površinu, 2. pren. premetnuti tražeći što, pretražiti; prekopati → kopȁt, prekopȁt • Sprekopȁ sam sȅ ormãre, al nĩs nȁša tũ rȕbaču. Cȉsta je sȁ sprekȍpana, kȏmaj se pȅlamo po õj.

nesvrš. [prez. jd. 1. sprekrãjam, mn. 3. sprekrãjaju/sprekrãjadu, prid. rad. jd. m. sprekrājȁ] – ponovno krojiti, prekrajati • Fȕrt nȉkaj sprekrãja, kat nĩma pinȇs za kūpȉt nõvo.

svrš. [prez. jd. 1. sprekrȍjim, mn. 3. sprekrȍjiju/sprekrȍjidu, prid. rad. jd. m. sprekrojȉ, prid. trp. jd. m. sprekrȍjen, ž. sprekrȍjena] – 1. skrojiti na drugi način ono što je već skrojeno, 2. pren. redizajnirati, promijeniti → krojȉt, sprekrājȁt • Šnȃjdarica mi je sprekrojȉla kapȗt kaj mi ga je strĩc dȁ. Nȍsim tã stãri sprekrȍjeni jȁklen.

svrš. [prez. jd. 1. sprelȕkam, mn. 3. sprelȕkaju/sprelȕkadu, prid. rad. jd. m. sprelȕka, prid. trp. jd. m. sprelȕkan, ž. sprelȕkana] – na više mjesta probušiti • Kȑti su cĩlu ledĩnku sprelȕkali. Stãra kȃnta je sȁ sprelȕkana.

svrš. [prez. jd. 1. spremenĩm, mn. 3. spremenĩju/spremenĩdu, prid. rad. jd. m. sprȅmeni, prid. trp. jd. m. spremeȅn, ž. spremeȅna] – 1. dati čemu drugi sadržaj; zamijeniti jedno drugim, 2. zamijeniti drugim (ob. smijeniti i postaviti drugoga), 3. postati drugačiji; izmijeniti se; promijeniti • Nĩ tẽ sȉle, kaštȉge tẽ nĩ, da ȉme i rȋč nam zȅme il spremenĩ! Sȅ je spremeȅno otkȁt sam zȁdi pũt bȉ tȗ.

svrš. [prez. jd. 1. spremȅčem, mn. 3. spremȅčeju/spremȅčedu, prid. rad. jd. m. spremetȁ, prid. trp. jd. m. spremȅtan, ž. spremȅtana] – premetnuti sve redom, sve premetnuti, ispremetati • Zãjde mi f hȉžu i sȅ mi spremȅče. Nãjža su mi sȁ spremȅtana, ne mȍreš nȉš nãjt.

nesvrš. [prez. jd. 1. spremĩščam, mn. 3. spremĩščaju/spremĩščadu, prid. rad. jd. m. spremīščȁ] – premjestiti sve redom, sve premjestiti, ispremještati • Sȁko lȉto spremĩščaju sȁf mȅblin f hȉži.

svrš. [prez. jd. 1. spremlãtim, mn. 3. spremlãtiju/spremlãtidu, prid. rad. jd. m. spremlātȉ, prid. trp. jd. m. spremlãčen, ž. spremlãčena] – jako izudarati; prebiti, izmlatiti; premlatiti • Sȅga su ga spremlãtili. Jȅn se pȅs vlĩče po cȉsti, sȁf je spremlãčen.

nesvrš. [prez. jd. 1. sprenavĩdam se, mn. 3. sprenavĩdaju/sprenavĩdadu se, imp. jd. 2. sprenavīdȁj, prid. rad. jd. m. sprenavīdȁ se] – davati si preveliku važnost, prenemagati se • Nãjte se tȁk gȓdo sprenavīdȁt.

nesvrš. [prez. jd. 1. sprenãvlam se, mn. 3. sprenãvlaju/sprenãvladu se, prid. rad. jd. m. sprenāvlȁ se] – vrlo se neprirodno ponašati; prenemagati se, pretvarati se • Kȁj se sprenãvlaš kȁk da nȅ znam kadȏ si.

svrš. [prez. jd. 1. sprẽdem, mn. 3. sprẽdeju/sprẽdedu, prid. rad. jd. m. sprȅ, prid. trp. jd. m. spredȅn, ž. spredȅna] – 1. izraditi predenjem, predenjem oblikovati nit, 2. konstruirati priču, izmisliti nove činjenice, dodati, začiniti priču; ispresti • Sprȅla sam trȋ povȉsma konȍplje. Sȁ povȉsma konȍple su spredȅna.

svrš. [prez. jd. 1. sprȇšam, mn. 3. sprȇšaju/sprȇšadu, prid. rad. jd. m. sprȇša, prid. trp. jd. m. sprȇšan, ž. sprȇšana] – iscijediti; zgnječiti • Sȅ smo grõjzje sprȇšali, i bĩlo i čno. Grõjzje je sȅ sprȇšano, mȍšt posprȃvlen h vȏžu.

– ispred, naprijed → naprȋ • Pȕre su spret hȉže.

svrš. [prez. jd. 1. sprẽdem se, mn. 3. sprẽdeju/sprẽdedu se, prid. rad. jd. m. sprȅša se] – prošetati se → sprehãjat se • Sȁki dȃn se mãko sprẽdem.

svrš. [prez. jd. 1. spretȉram, mn. 3. spretȉraju/spretȉradu, prid. rad. jd. m. spretȉra] – 1. grubo odstraniti, tjerajući udaljiti, tjerajući prisiliti da iziđe, 2. učiniti uz potreban napor da što izađe, 3. tjerajući učiniti da prođe, 4. nasilno udaljiti iz mjesta boravka ili iz zemlje, kazniti prisilnim udaljenjem; prognati, 5. gurajući učiniti da iziđe na drugu stranu → spretirȃvat • Kȏmaj sam spretȉra pȕre h ograjẽnac.

nesvrš. [prez. jd. 1. spretirãvam, mn. 3. spretirãvaju/spretirãvadu, prid. rad. jd. m. spretirȃva] – tjerati, protjerivati → spretȉrat • Spretirãvaju me kak vrȃk svojȕ mȁter!

svrš. [prez. jd. 1. spretȑgam (se), mn. 3. spretȑgaju/spretȑgadu (se), prid. rad. jd. m. spretȑga (se)] – 1. naglim pokretom trganja prekinuti na dvoje, 2. prekinuti se naglim pokretom, zbog prevelikog tereta i sl. (o konopcu itd.), 3. slomiti se (od teškog posla, od naprezanja i sl.); pretrgnuti (se) • Danȁs sam se spretȑga ot tȕlikoga dȉla.

nesvrš. [prez. jd. 1. spretrgãvam (se), mn. 3. spretrgãvaju/spretrgãvadu (se), prid. rad. jd. m. spretrgȃva (se)] – pretrgavati (se) → spretȑgat (se) • Sȁki se dȃn spretrgãvaju kaj bi čĩm vȅč zgotȍvili.

svrš. [prez. jd. 1. spretȑgnem (se), mn. 3. spretȑgneju/spretȑgnedu (se), prid. rad. jd. m. spretȑgni (se), prid. trp. jd. m. spretȑgen, ž. spretȑgena] – 1. naglim pokretom trganja prekinuti nadvoje, 2. prekinuti se naglim pokretom, zbog prevelikog tereta i sl. (o konopcu itd.), 3. slomiti se (od teškog posla, od naprezanja i sl.); pretrgnuti (se) m. spretȑgat (se) • Nĩsi se baš spretȑgni ot dȉla ščȅra. Sȁf sam spretȑgen, dȉlam cĩle dȃne.

nesvrš. [prez. jd. 1. sprevodĩm, mn. 3. sprevodĩju/sprevodĩdu, prid. rad. jd. m. sprȅvodi] – 1. voditi pokazujući put, vodeći pomoći mu da prođe kroza što, mimo čega; određujući pravac puta činiti da što dođe kamo; izvršavati, ostvarivati, izvoditi; boraviti neko vrijeme negdje ili na kakav način, 2. odvoditi na određeno mjesto, ispraćati; propuštati kroz sebe (toplinu, elektricitet i sl.); izvršavati, ostvarivati, provoditi; sprovoditi, ispraćati • Bȉ je vȅliki sprēvȍt, četȉri su ga žȕpniki sprevodȉli.

m. [jd. G sprēvȍda, mn. G sprēvȍdof] – ceremonija ukopa preminulog s praćenjem do groba, pogreb • Sprēvȍt je bȉ vȅliki, sȉ su ga rȁdi imȁli.

nesvrš. [prez. jd. 1. sprȅžem, mn. 3. sprȅžeju/sprȅžedu, prid. rad. jd. m. sprȅza] – oslobađati iz zaprege, puštati iz jarma ili od ruda; isprezati • Čȁča sprȅže koȅ, zgotȍvi je orãe.

svrš. [prez. jd. 1. sprezẽbem, mn. 3. sprezẽbeju/sprezẽbedu, prid. rad. jd. m. sprezēbȁ] – 1. promrznuti, biti zahvaćen hlađenjem, 2. izgubiti potrebna svojstva od djelovanja hladnoće (o namirnicama); promrznuti, prozepsti • Cĩli dȃn je vanĩ na tõj zĩmi, sȁf je sprezẽba.

svrš. [prez. jd. 1. spȑhnem, mn. 3. spȑhneju/spȑhnedu, prid. rad. jd. m. sprhnȉ, prid. trp. jd. m. spȑhen, ž. spȑhena] – 1. propasti od truljenja, istrunuti, 2. izletjeti, isprhnuti → spȑavit • Pȃi f lozȉ ne spȑhneju mȃm, trȋba čȕdaj lȋt. Trãmi na stãroj hȉži su sȉ spȑheni.