nesvrš. [prez. jd. 1. spričãvam se, mn. 3. spričãvaju/spričãvadu se, prid. rad. jd. m. spričȃva se] – opravdavati se, davati ispriku, ispričavati se • Spričãvaj se, Bȃre, svojõj stãroj mȃjki...

svrš. [prez. jd. 1. spȑavim, mn. 3. spȑaviju/spȑavidu, prid. rad. jd. m. spȑavi] – propasti od truljenja, istrunuti → sprhnȉt • Grȇde su čȉsto spȑavile, trȋba ih spremenȉt.

svrš. [prez. jd. 1. sprȏbam, mn. 3. sprȏbaju/sprȏbadu, prid. rad. jd. m. sprȏba, prid. trp. jd. m. sprȏban, ž. sprȏbana] – 1. staviti na probu, vidjeti u praksi kakav je tko, pratiti kako radi; iskušati, 2. obući (odjeću i sl.) da se vidi pristaje li; podvrći što provjeri da se vidi ima li željene karakteristike; isprobati • Sprȏbala sam pȇt pãri šȏlinof, nȉti jednȉ mi ne pȁšedu. Sȅ je tõ vȅč sprȏbano, nȉš ne hȁsni.

svrš. [prez. jd. 1. sprobãvam, mn. 3. sprobãvaju/sprobãvadu, prid. rad. jd. m. sprobȃva] – isprobavati → sprȏbat • Cĩlu smo nȏč sȁmo sprobãvali Lõletovo vĩno, nĩsmo pȋli.

svrš. [prez. jd. 1. sprȍsim, mn. 3. sprȍsiju/sprȍsidu, prid. rad. jd. m. sprosȉ, prid. trp. jd. m. sprȍšen, ž. sprȍšena] – 1. dobiti djevojku za udaju činom prošnje, dobiti pristanak za udaju, 2. dobiti prosjačenjem, kao prosjak; isprosjačiti, 3. pogr. postići usrdnim i ustrajnim molbama; isprositi • Pȍjem Mȃjki Bõži Gorȉčkoj sprosȉt blȁgoslova. Pȕca je sprȍšena, ȉšla bu zȁmuš.

pril. – 1. sve, posve, 2. skroz, do kraja • Sprȏt je ponorȉ.

svrš. [prez. jd. 1. sprẽm (se), mn. 3. sprẽju/sprẽdu (se), prid. rad. jd. m. spȓ (se), prid. trp. jd. m. spȓt, ž. sptȁ] – uspeti (se), popeti (se) • Kȏmaj sam se spȓ vuz tã brȋk. Tã strãn brȋga je jãko sptȁ.

svrš. [prez. jd. 1. spȑtim se, mn. 3. spȑtiju/spȑtidu se, prid. rad. jd. m. spȑti se] – podići se, dići se u visinu s nižeg mjesta na više; popesti se → pȑtit se • Kȏmaj sam se spȑti na vȏs.

m. [jd. G sprūdȁ, mn. G sprūdȍf] – površina tla od morskog ili riječnog pijeska uz obalu mora, rijeke ili jezera; greben, sprud • Vus Sȕklu i Sāvȕ su sprūdȉ.

svrš. [prez. jd. 1. sprũžim (se), mn. 3. sprũžiju/sprũžidu (se), prid. rad. jd. m. sprūžȉ (se), prid. trp. jd. m. sprȕžen, ž. sprȕžena] – 1. istegnuti ili protegnuti tijelo ili udove, 2. leći punom dužinom tijela u vodoravan položaj, 3. pasti (za pad koji nije težak), 4. malo se odmoriti; ispružiti (se) → restẽgnit se • Pȍkle obȉda se navȋk mãko sprũžim na ȍtomanu. • Māčȁk spĩ sprȕžen na sȗncu.

pril. – isprva, najprije • Spȓva sam strȉli zȃjca, a pȍkle lisȉcu.

svrš. [prez. jd. 1. spȕcam, mn. 3. spȕcaju/spȕcadu, prid. rad. jd. m. spȕca, prid. trp. jd. m. spȕcan, ž. spȕcana] – 1. ispucati, odapeti (npr. metak iz puške, kamen iz praćke, nogometnu loptu), 2. dobiti pukotine od starosti ili suhoće (zemlja od suše, koža od suhoće i sl.), 3. učiniti što čistim, očistiti • Spȕcala sam cĩlu hȉžu. Zemlȁ je na ledȉni sȁ spȕcana, gȍdine nĩ kjȃ ot mājȁ.

nesvrš. [prez. jd. 1. spuhãvam, mn. 3. spuhãvaju/spuhãvadu, prid. rad. jd. m. spuhȃva] – 1. ispuhivati, puhanjem uklanjati, izbacivati, čistiti, 2. smirivati dah od napora; gubiti zrak • Spuhȃva je kȁk lokomotĩva kat se spȉa h brȋk.

svrš. [prez. jd. 1. spũhnem (se), mn. 3. spũhneju/spũhnedu (se), prid. rad. jd. m. spūhnȉ (se), prid. trp. jd. m. spũhen, ž. spũhena] – 1. ispuhati, puhanjem ukloniti, izbaciti, očistiti, 2. smiriti dah od napora; izgubiti zrak • Igrȁli smo nȍgomet na igralȉšču pak nam se lȍpta spũhala. Lȍpta je spũhena, ne mȍremo vȅč igrȁt.

svrš. [prez. jd. 1. spũknem, mn. 3. spũkneju/spũknedu, imp. jd. 2. spūknȉ, prid. rad. jd. m. spūknȉ, prid. trp. jd. m. spũkan/spũken, ž. spũkana/spũkena] – iščùpati, izvaditi → spukȃvat • Zubãr mi je s klĩšči spūknȉ zȗp. Spũkan krumpĩr mõramu sprȁvit za zȋmu. Rȉpa je spũkena i bȕmo u otpeljȁli domȏm.

svrš. [prez. jd. 1. spȕklavim (se), mn. 3. spȕklaviju/spȕklavidu se, prid. rad. jd. m. spȕklavi se] – iskriviti se od loša držanja, izgubiti ravno držanje; pogrbiti se, poguriti se, zgrbiti se • Dȉda se sȁf spȕklavi kȁt je fȇjst stȁr.

svrš. [prez. jd. 1. spȕl(j)im, mn. 3. spȕl(j)iju/spȕl(j)idu, prid. rad. jd. m. spȕl(j)i] – izvući (vodu iz zdenca) • Spȕli sam trȋ hȁmpere vodẽ zi zdencȁ.

svrš. [prez. jd. 1. spȗmpam, mn. 3. spȗmpaju/spȗmpadu, prid. rad. jd. m. spȗmpa, prid. trp. jd. m. spȗmpan, ž. spȗmpana] – 1. isprazniti pumpanjem; iscrpsti, pocrpsti, 2. ostati bez zraka; oduzeti snagu, izgubiti snagu, ostati bez daha; ispumpati • Fȇst je gȍdina pȁdala pak mi je pinȉca bȋla pȕna vodẽ, kȏmaj sam u sȕ spȗmpa. Sȁ je vodȁ z jȁme spȗmpana.

nesvrš. [prez. jd. 1. spumpãvam, mn. 3. spumpãvaju/spumpãvadu, prid. rad. jd. m. spumpȃva] – ispumpavati → spȗmpat • Pȍjem spumpȃvat jȁmu, curĩ vȃn.

svrš. [prez. jd. 1. spȕnim (se), mn. 3. spȕniju/spȕnidu (se), prid. rad. jd. m. spȕni (se), prid. trp. jd. m. spȕen, ž. spȕena] – 1. učiniti punim; unijeti u kakav obrazac, upitnik itd. sve tražene podatke; izvršiti što je zamišljeno; ostvariti, 2. postati pun; proteći u vremenu; biti pun dojmova, prožeti se doživljajima, dojmovima i osjećajima; ispuniti (se) • Štrȗki korȕze su se lȋpo spȕnili.

svrš. [prez. jd. 1. spȗntam se, mn. 3. spȗntaju/spȗntadu, imp. jd. 2. spȗntaj, prid. rad. jd. m. spȗnta] – 1. promijeniti mišljenje o čemu, sud, odluku itd.; predomisliti se, 2. dignuti bunu, pobuniti se • Da se ne spȗntaju, priklĩščili su ih da se mȃm ženĩju.

nesvrš. [prez. jd. 1. spustĩm (se), mn. 3. spustĩju/spustĩdu (se), imp. jd. 2. spūstȉ, prid. rad. jd. m. spȕsti (se)] – 1. učiniti da tko ili što siđe s višeg mjesta na niže, opr. dignuti, podignuti; sniziti, 2. sići s višeg mjesta na niže; pristati na zemlju, 3. pren. postati skromniji, realniji (u planovima, očekivanjima, ambicijama i sl.); spustiti (se) • Čȕdaj se famȉlij spȕstilo zi Svẽtoga Krīžȁ h Šenkȏvac.

nesvrš. [prez. jd. 1. spũščam (se), mn. 3. spũščaju/spũščadu (se), prid. rad. jd. m. spūščȁ, prid. trp. jd. m. spuščãn, ž. spuščānȁ] – spuštati (se) → spustȉt (se) • Čȅz brȋk se na sãkam hȉtro spũščaju. Zȁstava je spuščānȁ, nĩ vȅč na stūpȕ.

svrš. [prez. jd. 1. spȕznem, mn. 3. spȕzneju/spȕznedu, imp. jd. 2. spȕzni, prid. rad. jd. m. spȕzni] – nestati, uvenuti • Čȉ ne zalĩvam rȏže, bȑš spȕzneju.