svrš. [prez. jd. 1. spȁckam, mn. 3. spȁckaju/spȁckadu, prid. rad. jd. m. spackȁ, prid. trp. jd. m. spȁckan, ž. spȁckana] – zabrljati, uraditi loše; uništiti nepažnjom i nestručnošću • Tȇlek je krȅpo jel ga je živinãr spackȁ. Zȋdi su sȉ spȁckani, mȃlar ih nĩ prȁf pofȃrba.

ž. [jd. G spȃčke, mn. G spȃčki] – podvala, spačka • Fȍrt mu namĩščaju nȉkakve spȃčke pak se svȁdidu.

nesvrš. [prez. jd. 1. spȁdam, mn. 3. spȁdaju/spȁdadu, prid. rad. jd. m. spȁda] – pripadati, ubrajati se, ulaziti u broj • Ũn ne spȁda k ȉm, čȉst je drugȁčki.

svrš. [prez. jd. 1. spȁdam se, mn. 3. spȁdaju/spȁdadu se, prid. rad. jd. m. spȁda se] – ispadati se, napadati, padati do kraja • Snȋk je pȁda trȋ dȁna, vȁlda se sȁt spȁda.

nesvrš. [prez. jd. 1. spãjam, mn. 3. spãjaju/spãjadu, prid. rad. jd. m. spājȁ] – spajati, povezivati, sastavljati • Elȅktričar nam je dȍša spājȁt strũju.

s. [jd. G spãa] – spavanje • Dȍst je spãa, zdȉgnite se i hȍte dȉlat.

svrš. [prez. jd. 1. spajdãšim se, mn. 3. spajdãšiju/spajdãšidu se, imp. jd. 2. spajdāšȉ se, prid. rad. jd. m. spajdāšȉpse, prid. trp. mn. m. spajdãšeni, ž. spajdãšene] – postati komu prijatelj, sprijateljiti se → pajdāšȉt se • Spajdãšili su se mȃm pȑvi dȃn kak su dohãjali.

m. [jd. G spȁka, mn. G spȁkof] – budalasta, neodgojena osoba, neotesanac • Õf je nȃjvȅkši spȁk pak se ž ĩm nȉgdo ne pajdãši.

svrš. [prez. jd. 1. spȁkujem (se), mn. 3. spȁkujeju/spȁkujedu (se), imp. jd. 2. spȁkuj (se), prid. rad. jd. m. spȁkovap(se), prid. trp. jd. m. spȁkovan, ž. spȁkovana] – 1. spakirati, spremiti stvari za put 2. složiti što u paket, upakirati → pȁkovat se • Spȁkova sam si kȕfar, jȕtri pȍjem na pũt. Sȅ je spȁkovano, mȍreš odnȅst na pȍštu.

svrš. [prez. jd. 1. spãlim, mn. 3. spãliju/spãlidu, imp. jd. 2. spālȉ, prid. rad. jd. m. spālȉ, prid. trp. jd. m. spãlen, ž. spãlena] – 1. spaliti, uništiti vatrom, sagorjeti, 2. uništiti vrućinom, 3. ispeći rakiju – pālȉt • Sȁ se trāvȁ spālȉla ot vručīnȅ. Trāvȁ na ledȉni je sȁ spãlena, gȍdine nĩ bȋlo dvȃ mȉseca.

svrš. [prez. jd. 1. spametĩm se, mn. 3. spametĩju/spametĩdu, imp. jd. 2. spȁmeti se, prid. rad. jd. m. spȁmeti] – urazumiti se, opametiti se • Kȏmaj se spȁmeti, vȅč ne dȉla bedastȏče.

svrš. [prez. jd. 1. spȃnđam se, mn. 3. spȃnđaju/spȃnđadu, imp. jd. 2. spȃnđaj se, prid. rad. jd. m. spȃnđa, prid. trp. jd. m. spȃnđan, ž. spȃnđana] – udružiti se s kim s nemoralnom ili kriminalnom svrhom • Spȃnđa se z nȉtkoviči, bȕju ga vrȅ fȗndali.

prid. [ž. spārnȁ, mn. m. spārnȉ] – sparan, koji je pun sparine → sparīnȁ • Dȃni su fȕrt spārnȉ.

pril. – ispunjeno sparinom, sparno → sparīnȁ • Spȃrno je, ne mȍrem prȁf dȉhat.

svrš. [prez. jd. 1. spãram, mn. 3. spãraju/spãradu, imp. jd. 2. spãraj, prid. rad. jd. m. spārȁ, prid. trp. jd. m. spãran, ž. spãrana] – 1. parati, odvojiti paranjem po šavovima (o tkanini), 2. poderati, isparati → pārȁt • Spãrala sam stãre rȕbače za kpje.

ž. [jd. G sparīnȅ, mn. G sparĩn] – sparina, zapara, omorina, omara • Dȅnes je vȅlika sparīnȁ, krȁve sȁmo sȍhlaju.

svrš. [prez. jd. 1. spãrim (se), mn. 3. spãriju/spãridu (se), imp. jd. 2. spãri (se), prid. rad. jd. m. spãri (se), prid. trp. jd. m. spãren, ž. spãrena] – 1. sjediniti (se), spariti (se), 2. sastaviti mužjaka i ženku radi rasploda (o životinjama) → pãr, respãrit • Spãrila sam sȅ štȍnfe kaj sam ih ščȅra oprãla. Bȁš su se lȋpo spãrili.

svrš. [prez. jd. 1. spȁrim (se), mn. 3. spȁriju/spȁridu (se), imp. jd. 2. spȁri, prid. rad. jd. m. spȁri (se), prid. trp. jd. m. spȁren, ž. spȁrena] – 1. ispariti, pretvoriti se u paru, prijeći u plinovito stanje, 2. stajanjem izgubiti miris; izvjetriti, 3. razg. neprimjetno se izgubiti, izvući se iz društva i sl., krišom nestati • Hȍdi dȉt kobãse, pȏ rȃgle vodẽ se vȅč spȁrilo! Šalȃta je sȁ spȁrena ot vručīnȅ.

m. [G Spȁsitelja] – Isus Krist, Spasitelj • Prȍsimo nȁšeg Spȁsitelja nãj nam pomȍre.

svrš. [prez. jd. 1. spãsim (se), mn. 3. spãsiju/spãsidu (se), prid. rad. jd. m. spāsȉ (se)] – spasiti (se), sačuvati (se) (od nevolje, pogibelji, opasnosti i sl.) • Kȏmaj sam se spāsȉ jȅninoga cȁmlaa.

s. [G Spȃsovoga] – blagdan Uzašašća Kristova, slavi se četrdeset dana nakon Uskrsa, Uzašašće, Spasovo • Na Spȃsovo pȍjemo na mȁšu Svẽtomu Vȋdu na Bȑdovac.

svrš. [prez. jd. 1. spãdnem, mn. 3. spãdneju/spãdnedu, prid. rad. jd. m. spȁ] – 1. spasti, pasti s višeg položaja ili mjesta na kojem stoji; spustiti se, 2. pren. propasti, srozati se → opȁst • Na kȁj je spȁ, kat mu sũsedi nȍsiju jȉst.

nesvrš. [prez. jd. 1. spãščam, mn. 3. spãščaju/spãščadu, prid. rad. jd. m. spāščȁ] – 1. ispaštati, iskupljivati kakvo zlo djelo pokorom, kaznom; okajavati, 2. snositi posljedice (lošeg postupka, nezrelo zamišljena ili provedena plana itd.) • Sȁki mõra spāščȁt svojȅ grīhȅ.

nesvrš. [prez. jd. 1. spĩm, mn. 3. spĩju/spĩdu, imp. jd. 2. spȉ/spȋ, prid. rad. m. spȁ, ž. spãla, sup. spȃt] – biti u stanju sna, spavati • Dok spĩju, krȕha ne ȉščeju.