svrš. [prez. jd. 1. stȑknem se, mn. 3. stȑkneju/stȑknedu, prid. rad. jd. m. stȑkni] – udariti jedno o drugo, doživjeti, izazvati međusobni sudar; sudariti se • Cȗgi su se stȑknili, a želizõvja je bȋlo sešȋrum.

ž. [jd. G stni, mn. G stnih] – ostatak slame požetog žita • Kosĩju stn, ž ũm buju štrȁjili blȃgo.

s. [jd. G strnȉšča, mn. G strnȉščof] – njiva poslije kosidbe žitarica • Na strnȉšču smo plȉli korẽe.

m. [jd. G strnokȍsa, mn. G strnokȍsof] – njiva poslije kosidbe žitarica → strnȉšče • Lĩpi nȁši strnokȍsi, dȉ mõj drãgi žȉto kosĩ...

m. [jd. G strojārȁ, mn. G strojārȍf] – 1. onaj koji rukuje strojem, 2. onaj koji se bavi konstrukcijom i gradnjom strojeva, njihovim održavanjem i popravkom, 3. student strojarstva; strojar • Ũn je slũži mornȁricu, bȉ je strojãr na brȍdu.

m. [jd. G strȍška, mn. G strȍškof] – hrana i novac za put • Priprãvljam si strȍšak, jȕtri pȍjem na Krãsko.

svrš. [prez. jd. 1. strošĩm se, mn. 3. strošĩju/strošĩdu se, prid. rad. jd. m. strȍši se] – potrošiti vrlo mnogo novca, istrošiti se • Imȁli su svȃrbu, fȇjst su se strȍšili.

m. [jd. G strȏžaka, mn. G strȏžakof] – madrac punjen slamom • H strȏžaku mĩamo slȁmu sȁki mȉsec.

svrš. [prez. jd. 1. strpĩm se, mn. 3. strpĩju/strpĩdu se, imp. jd. 2. stȑpi se, prid. rad. jd. m. stȑpi se, prid. trp. jd. m. strplȅna, ž. strplȅna] – strpljivo provoditi/podnositi prolaženje vremena do čijeg dolaska, do raspleta događaja itd.; strpjeti se • Stȑpi se mãko, sȁt bu gotȍvo. Strplȅn, spãšen!

m. [jd. G stȑšana, mn. G stȑšanof] – stršljen, vrsta velikog kukca iz porodice osa • Stȑšan me je hbȍ h rȗku, sȁ mi je natȅkla.

ž. [jd. G strugȁe, mn. G strugȃ] – drvena zdjela • F strugȁi mĩsim tȋsto za kolãčec.

svrš. [prez. jd. 1. strũžem, mn. 3. strũžeju/strũžedu, prid. rad. jd. m. strūgȁ] – oštrim predmetom odnositi, skidati gornji sloj; strugati • Nãj tȁk strūgȁt zi žlȉcum po tanĩru.

ž. [jd. G strũje] – kretanje elektrona u vodiču, provodniku, elektrika, struja • H nȁšem selȕ su dopeljȁli strũju prȅt čȕdaj lȋt.

nesvrš. [prez. jd. 1. strukȋram, mn. 3. strukȋraju/strukȋradu, prid. rad. jd. m. strukȋra, prid. trp. jd. m. strukȋran, ž. strukȋrana] – u krojenju naglasiti struk • Šnȃjdarica bu mi strukȋrala kȋklu. Ovã blũza je prȅveč strukȋrana.

svrš. [prez. jd. 1. strȕpim, mn. 3. strȕpiju/strȕpidu, prid. rad. jd. m. strȕpi] – učiniti da se što razlomi, da prestane biti cjelina, da postane skup od dva ili više nepovezanih dijelova; razbiti • Vȉverice tȁk lȁhko strȕpiju orȉhe i lȉšake.

svrš. [prez. jd. 1. strũsim, mn. 3. strũsiju/strũsidu, prid. rad. jd. m. strūsȉ] – 1. učiniti da padne trus, otresti, 2. ispiti jednim gutljajem; iskapiti, strusiti • Stusȉ je trȋ rȁke da nĩ ni trȅpni.

ž. [jd. G stružȉne, mn. G stružȋn/stružȉni(h)] – središnje drvo stoga • Okȏlo stružȉne namĩčem slȁmu i dȉlam kupȉč.

m. [G Stȗbal(j)a] – toponim • Stȗbal je potȍk tẽri zvȋra pot Svẽtim Krīžȕm, tečẽ čȅs cĩli Šenkȏvac i hlĩva se h Čȅtru h stãru Sȕklu. Stȗbalj se zovẽ i zvȋrak na Svẽtomu Krīžȕ z mzlum vodũm. Bȁbe su tȁm splahȋvale rubȇ, a blȃgo se peljȁlo napȁjat.

svrš. [prez. jd. 1. stũčem, mn. 3. stũčeju/stũčedu, imp. jd. 2. stũči, prid. rad. jd. m. stũko/stũka, prid. trp. jd. m. stȕčen, ž. stučenȁ] – dati mnogo udaraca; nalupati, stući, istući • Tȁk ga je stũka, sȁf je bȉ čn. Nȍge su mi stučenȅ, ščȅra sam igrȁ nȍgomet h Čȅtru.

svrš. [prez. jd. 1. stȗmbam se, mn. 3. stȗmbaju/stȗmbadu se; prid. rad. jd. m. stȗmba, prid. trp. jd. m. stȗmban, ž. stȗmbana] – razbiti (se), slupati (se); prevrnuti se • Nãjte se tȁk hȉtro peljȁt, mȍrete se stȗmbat. Vȉdi sam stȗmbani ȁto h grȁbi pȍlek cȉste.

m. [jd. G stūpȁ, mn. G stūpȉ(h)] – 1. arhit. samostojan okomit potporanj od različitih materijala i presjeka koji teret prenosi na čvrstu podlogu (sastoji se od temelja, stupa i glavice); kolona, stub, 2. drveni, metalni ili betonski nosač električnih, telefonskih i sl. vodova; stup • Na cȉsti postãvljaju nõve stũpe za strũju.

ž. [jd. G stȕpe, mn. G stũp/stȕpi(h)] – naprava za grubo čišćenje konoplje, lana • Nȃjprȉ se konȍplja na stȕpi stũkla, a ȍnda se vȁdilo kocẽe.

nesvrš. [prez. jd. 1. stũpl(j)am, mn. 3. stũpl(j)aju/stũpl(j)adu, imp. jd. 2. stȕpi, prid. rad. jd. m. stūpl(j)ȁ] – 1. zaklanjati vidik, 2. (imp.) naredba životinji da odmakne nogu • Nãj mi stūpljȁt, vũgni se f strãn. Šȁra, stȕpi!

m. [jd. G stvorȁ, mn. G stvorȏf] – 1. stvorenje, 2. svako živo biće • I ũn je Bõži stvȍr, pūstȉ ga naj živĩ!