m. [jd. G sfȏraka, mn. G sfȏrakof] – 1. svornjak, klin ili kvačilo koje umetanjem spaja dijelove stroja i sl., 2. dio seljačkih kola, željezni klin koji spaja prednji i zadnji dio kola; s • Zvȁdi sfȏrak, bȕmo rastȅpli vȏs.

svrš. [prez. jd. 1. sfȑfl(j)am, mn. 3. sfȑfl(j)aju/sfȑfl(j)adu, prid. rad. jd. m. sfrfl(j)ȁ] – nerazumljivo izreći → frflȁt • Nȉkaj je sfrfljȁ i nĩs ga nȉš razmȉla.

svrš. [prez. jd. 1. sfčem, mn. 3. sfčeju/sfčedu, imp. jd. 2. sfčȉ, prid. rad. jd. m. sfkȁ, prid. trp. jd. m. sfken, ž. sfkena] – 1. omotati, 2. sviti → fkȁt • Sfčem si komȁček papīrȁ i dȉlam škrnȉclin. Sfken je, kȁk ga plẽča bolĩju.

svrš. [prez. jd. 1. sfknem, mn. 3. sfkneju/sfknedu, prid. rad. jd. m. sfknȉ] – svinuti, uvinuti, zavinuti → fkȁt • Sfknȉ si cȁpe h novȉne, pak si navlĩči škȍre, nȅ bu ti tȁk zīmȁ.

svrš. [prez. jd. 1. sfũcam, mn. 3. sfũcaju/sfũcadu, prid. rad. jd. m. sfūcȁ, prid. trp. jd. m. sfũcan, ž. sfũcana] – poderati se, istrošiti se (o odjeći) • Kȋkla mi se sȁ sfũcala, nĩ vȅč za nosȉt.

svrš. [prez. jd. 1. sfũčkam, mn. 3. sfũčkaju/sfũčkadu, prid. rad. jd. m. sfūčkȁ, prid. trp. jd. m. sfũčkan, ž. sfũčkana] – zviždanjem izraziti nezadovoljstvo, ili negodovanje, izviždati → fūčkȁt • Nȉkaj im je ftȉ povȉdat, al su ga mȃm sfūčkȁli. Ščȅra su nȁši bȋli fȇjst sfũčkani, kaj nĩsu dobrȍ igrȁli.

svrš. [prez. jd. 1. sfȕflam, mn. 3. sfȕflaju/sfȕfladu, prid. rad. jd. m. sfuflȁ] – nerazgovijetno izgovoriti → fȕflat • Pȉta sam ga nȉkaj, sȁmo mi je nȉkaj sfuflȁ i prȅša.

svrš. [prez. jd. 1. sfȗndam, mn. 3. sfȗndaju/sfȗndadu, prid. rad. jd. m. sfȗnda] – 1. uništiti (se), 2. ubiti (se) ) fȗndat • Nesnãga mi je sȅ pȗreke sfȗndala.

svrš. [prez. jd. 1. sfȗrbam, mn. 3. sfȗrbaju/sfȗrbadu, imp. jd. 2. sfȗrbaj, prid. rad. jd. m. sfȗrba, prid. trp. jd. m. sfȗrban, ž. sfȗrbana] – otkloniti dlaku i perje sa zaklane životinje nakon polijevanja vrućom vodom, ošuriti → fȗrbat, spȃžmat • Pȃjceka smo sfȗrbali i obȉsili na gȃge. Kȍkoš je zaklãna i sfȗrbana.

svrš. [prez. jd. 1. sfȕrim, mn. 3. sfȕriju/sfȕridu, prid. rad. jd. m. sfȕri, ž. sfȕrila, prid. trp. jd. m. sfȕren, ž. sfȕrena] – 1. opariti, politi kipućom vodom, 2. opeći vrućom vodom → fȕrit • Polĩla sam se s kropȕm, sȅ sam si rȗke sfȕrila. Nȍge su mi sȅ sfȕrene, kaj mi se krȍp zlȉ kȁt smo klȁli.

svrš. [prez. jd. 1. sfušãrim, mn. 3. sfušãriju/sfušãridu, prid. rad. jd. m. sfušārȉ] – napraviti nešto na neprofesionalan način; napraviti loše i nekvalitetno → fušārȉt • Zidãri su dȍšli i sȁmo su sfušārȉli, nĩsu naprȁvili poštȅn posȁ.

svrš. [prez. jd. 1. sfȗšam, mn. 3. sfȗšaju/sfȗšadu, prid. rad. jd. m. sfȗša, prid. trp. jd. m. sfȗšan, ž. sfȗšana] – loše, nekvalitetno napraviti → fȗšat • Tȏ si sȁmo sfȗša, a nĩsmo se tȁk dogovõrili. Zȋdi su sȉ sfȗšani, nĩsu prȁv zarȋbani.

nesvrš. [prez. jd. 1. shãjam se, mn. 3. shãjaju/shãjadu se, prid. rad. jd. m. shājȁ] – dizati se (o kolaču) → sājȁt se • Dȉla sam shājȁt kolãč.

svrš. [prez. jd. 1. shȃram, mn. 3. shȃraju/shȃradu, prid. rad. jd. m. shȃra, prid. trp. jd. m. shȃran, ž. shȃrana] – istrljati • Shȃra sam mȇso zi soljũm, dȉ bum ga h pȃc. Nȍge su mi fȇjst shȃrane, sȅ me pečẽju.

svrš. [prez. jd. 1. shȅkl(j)am, mn. 3. shȅkl(j)aju/shȅkl(j)adu, imp. jd. 2. shȅkl(j)aj, prid. rad. jd. m. shȅkl(j)a, ž. shȅkl(j)ala, prid. trp. jd. m. shȅkl(j)an, ž. shȅkl(j)ana] – isplesti • Svȉtar ti je bȁš lȋpo shȅklan.

svrš. [prez. jd. 1. shẽrim se, mn. 3. shẽriju/shẽridu se, prid. rad. jd. m. shērȉ se] – nakositi se, nakriviti se → hērȉt se • Stũpi h tȑsju su se shẽrili, pȍjem ih poravnȁt jȕtri.

svrš. [prez. jd. 1. shȉtam, mn. 3. shȉtaju/shȉtadu, prid. rad. jd. m. shȉta, prid. trp. jd. m. shȉtan, ž. shȉtana] – izbacati, pobacati, riješiti se nečega bacanjem → hȉtat • Shȉtala sam sȅ stãre švȃkore i hantolãke z nãjš. Sȅ tẽ shȉtane novȉne mȍreš skūrȉt.

nesvrš. [prez. jd. 1. shitãvam, mn. 3. shitãvaju/shitãvadu, prid. rad. jd. m. shitȃva] – bacati, izbacivati • Fȕrt nȉkaj shitãvaju, navȋk je smetjȇ pret hȉžum.

svrš. [prez. jd. 1. shȏblam, mn. 3. shȏblaju/shȏbladu, prid. rad. jd. m. shȏbla, prid. trp. jd. m. shȏblan, ž. shȏblana] – obraditi blanjanjem → hȏblat • Tȉšljar je shȏbla dȁske kaj bu dȉla mȅblin. Grȇde su sȅ shȏblane.

svrš. [prez. jd. 1. shodĩm, mn. 3. shodĩju/shodĩdu, imp. jd. 2. shodȉ, prid. rad. jd. m. shȍdi] – isposlovati, ishoditi, postići što zauzimanjem, naporom, molbama ili preporukama (ob. kod vlasti, kod višega u hijerarhiji, kod nadređenoga) • Kȏmaj sam shȍdi sȅ papīrȅ za hȉžu dȉlat.

svrš. [prez. jd. 1. shdam, mn. 3. shdaju/shdadu, prid. rad. jd. m. shdȁ, prid. trp. jd. m. shdan, ž. shdana] – ogrepsti, oderati, napraviti ogrebotinu čim oštrim, zaparati kožu ili kakvu drugu površinu → hdȁt • Shdȁ sam si glȃvu kat sam opȁ na cȉsti. Nȍge su mu sȅ shdane, kat fȕrt nabĩja tũ lȍptu h Čȅtru.

svrš. [prez. jd. 1. shrjȁvim, mn. 3. shrjȁviju/shrjȁvidu, prid. rad. jd. m. shrjȁvi] – zahrđati, biti zahvaćen hrđom, prekriti se hrđom → hrjȁvit • Picȉklin mi je sȁf shrjȁvi, mȏram ga znȏva pofȃrbat.

svrš. [prez. jd. 1. shȗjšam, mn. 3. shȗjšaju/shȗjšadu, imp. jd. 2. shȗjšaj, prid. rad. jd. m. shȗjša] – oslabjeti, izgubiti na težini, smršaviti • Dȍst je shȗjša, sȁt lȉpše zgledĩ.

s. [jd. G sȋca, mn. G sȋcof] – cjedilo, cjediljka • Čȅs sȋce precĩjam sȉre.