ž. [jd. G telȉce, mn. G telȋc] – 1. žensko tele, junica, telica 2. pren. glupača → tẽlac • Sȁt tȅkar vȉdim kȁkva si tĩ telȉca, kȁt ti se nȉš ne mȍre dopovȉdat.

ž. [jd. G telĩčke, mn. G telĩčkih] – žensko tele, telica • Shrānȉ sam lĩpu telĩčku.

svrš. i nesvrš. [prez. jd. 1. telĩm se, mn. 3. telĩju/telĩdu se, prid. rad. jd. m. tȅli se] – 1. donositi na svijet tele (o kravi), 2. pren. pogr. sporo raditi, sporo odlučivati i sl.; teliti se • Nȕ, dȅ se genȉ mãko, kȁj se telĩš?

nesvrš. [prez. jd. 1. teljũham, mn. 3. teljũhaju/teljũhadu, prid. rad. jd. m. tehljũha] – skitati, lutati • Nafčȅni su samo teljũhat i oberorȉtit po selȕ.

svrš. [prez. jd. 1. teljȕhnem, mn. 3. teljȕhneju/teljȕhnedu, prid. rad. jd. m. teljȕhni] – pasti, tresnuti • Teljȕhni je z lȏjtre, sȁf se stūkȁ.

nesvrš. [prez. jd. 1. tȅmpljam, mn. 3. tȅmpljaju/tȅmpljadu, prid. rad. jd. m. templjȁ] – polako hodati, vući se • Sȉ se pȅljaju, a jã polȁfko tȅmpljam h tã brȋk.

nesvrš. [prez. jd. 1. tȇnfam, mn. 3. tȇnfaju/tȇnfadu, prid. rad. jd. m. tȇnfa, prid. trp. jd. m. tȇnfan, ž. tȇnfana] – pripremati jela u pari na laganoj vatri; dinstati, pirjati • H glibõkoj rȁjngli tȇnfam govȅcko mȇso. Za obȉt sam priprȁvila tȇnfani krumpĩr.

nesvrš. [prez. jd. 1. tȅntam, mn. 3. tȅntaju/tȅntadu, prid. rad. jd. m. tentȁ] – dovoditi u iskušenje, nagovarati koga da učini što nepotrebno ili ono što se poslije pokazuje kao loše • Kȁm te vrȃk tentȁ nã to drȋvo, kaj si tȁk ž jẽnga opȁ!

m. [jd. G tepcȁ, mn. G tepcȏf] – 1. osoba sklona skitnji; skitalica, klošar, 2. hip. nestaško, zloćko, fakinčić, 3. lažljivac • Kȁj bu tã tepȁc povīdȁ, tȏ nãjte vȅrovat.

ž. [jd. G tepĩce, mn. G tepĩc(ih)] – ženska osoba sklona skitanju, lutalica → tepȁc • Tepĩca bi se fȕrt potȉpala.

ž. [jd. G tȇpke, mn. G tȇpki(h)] – vrsta kruške, plod i drvo • Tȇpke hrȕške su nȃjbȍlše skȕhane h kompȏtu.

nesvrš. [prez. jd. 1. tepẽm se, mn. 3. tepẽju/tepẽdu se, prid. rad. jd. m. tȅpa se] – 1. ići od jednog mjesta do drugog bez stalnog posla i boravišta, 2. provoditi vrijeme u lutanju iz užitka; lunjati, bazati; skitati se • Unȁ se fȕrt tepẽ po selȕ.

m. [jd. G teretākȁ, mn. G teretākȍf] – teretno prijevozno sredstvo (automobil, kamion, vlak, brod); teretnjak • Po štrȅki teretãk pȅlja vȕglen.

prid. [ž. tȅretna] – 1. teretni, koji se odnosi na teret, 2. koji vuče, prenosi terete, koji se odnosi na vozila za prijevoz tereta • Po štrȅki pȅljaju tȅretni cȗgi.

zamj. [G tẽroga, ž. tẽra, s. tẽro] – koji → kẽri • Tẽro se ȍvo dītȅ mũti na gombalȉšču?

m. [jd. G terilȇna, mn. G terilȇnof] – vrsta tkanine • Zi terilȇna mi se šĩvaju bljũzice.

nesvrš. [prez. jd. 1. tȅšem, mn. 3. tȅšeju/tȅšedu; prid. rad. jd. m. tesȁ, prid. trp. jd. m. tȅsan, ž. tȅsana] – 1. tesati, obrađivati drvo zamasima bradve, skidati i odbacivati vanjski sloj alatom (teslom), 2. pren. mnogo raditi; učiti • Tesȁ je hrvãcki cĩli kȅdan, kȏmaj je zvlĩko dvȃ. Tẽ su grȇde tȅsane, nĩsu pĩlene.

prid. ž. – koja je u drugom stanju, trudna • Teškȁ je dȅvet misẽc, tȁki bu rodĩla.

prid. [ž. teškȁ] – 1. težak, 2. koji zahtijeva velik trud, naporan, 3. neugodan, zagušljiv (o zraku), 4. nepodnošljiv, mučan (o osobi), 5. koji se s naporom, naprezanjem može shvatiti, razumjeti; složen, zamršen, kompliciran (pojmovi i problemi), 6. koji opterećuje probavu; koji ima velik postotak alkohola, 7. koji se ne može ispraviti, 8. pogr. koji je izražen u velikoj mjeri (o lošem svojstvu) • Tẽške poslȅ smo zgotȍvili. Ũn je tẽški bedãk.

m. [jd. G teštamȅnta, mn. G teštamȅntof] – 1. oporuka, dokument kojim se određuju prava nad imovinom i druge pojedinosti koje će se provesti i poštivati poslije sastavljačeve smrti; testament, 2. pren. tekst, djelo i sl. koje ima takvu vrijednost • Prȋ nȅk je hmȓ naprȁvi je teštamȅnt.

ž. [jd. G tȅte, mn. G tȅtih] – očeva ili majčina sestra; teta • Mojȁ je tȅta bȋla šnȃjdarica.

nesvrš. [prez. jd. 1. težãčim, mn. 3. težãčiju/težãčidu, imp. jd. 2. težāčȉ, prid. rad. jd. m. težāčȉ] – u polju raditi poslove vezane uz obradu zemlje, raditi težačke poslove • Mõraju težāčȉt kaj othraĩvaju tȕliku dȅcu.

m. [jd. G težākȁ, mn. G težākȍf] – radnik na polju, ratar, težak • Ȉmamo težākȍf kaj okãpaju korȕzu. Gorȉca trȋba težākȁ, a nȅ ležākȁ!

ž. [jd. G težakȉe, mn. G težakȋ/težakȉih] – radnica na polju, ratarka, težakinja → težãk • Stãra mȁma povĩda da je hodȉla za težakȉu, cĩli dȃn je okãpala za tanĩr mȇlje.