m. [jd. G tōrcȁ, mn. G tōrcȍf] – tvor, vrsta sisavca iz porodice kuna koji u samoobrani luči sekret neugodna zadaha • Prȅksnočka nam je tōrȁc fȗnda sȅ pȉščance.

ž. [jd. G tȏrbe, mn. G tȏrbi(h)] – predmet u kojem se nose potrebne stvari (spisi, pribor za higijenu itd.), ob. se nosi o ramenu ili u ruci; torba → tȁška • Sȅ sam si stvȃri posprȁvi h tȏrbu.

m. [jd. G torbȃra, mn. G torbȃrof] – 1. torbar, obrtnik koji izrađuje i prodaje torbe, 2. pogr. onaj koji nosi raznu robu i prodaje po sajmovima, ljudima u njihovu radnom mjestu ili po kućama; • Pak su dȍšli unĩ torbārȉ, tȋ navȋk hȍčeju nȉkaj prodȁt.

nesvrš. [prez. jd. 1. torbãrim, mn. 3. torbãriju/torbãridu, prid. rad. jd. m. torbārȉ] – 1. prodavati kao torbar, 2. pogr. obilaziti prodajući intelektualne usluge, raditi samo za zaradu; tezgariti, torbariti • Po cĩlomu selȕ hȍdiju torbārȉt čȉ im bu dȏ kȁj dȁ.

m. [jd. G torkȁ, mn. G torkȏf] – utorak, drugi dan u tjednu • Ot torkȁ do nedȉle je pȁda snȋk.

ž. [jd. G tȏrte, mn. G tȏrti(h)] – torta, vrsta svečanog kolača okrugla oblika • Dȅčecu je jȕtri dȃn na tẽri se rȍdi, pak mu bȕm spȅkla i napȉkala tȏrtu.

nesvrš. [prez. jd. 1. trabȕam, mn. 3. trabȕaju/trabȕadu, prid. rad. jd. m. trabujȁ] – pogr. govoriti glupo i besmisleno, govoriti koješta • Nȉkaj trabȕaju, a jã ih nȉš ne poslȕšam.

nesvrš. [prez. jd. 1. trȁckam, mn. 3. trȁckaju/trȁckadu, prid. rad. jd. m. trackȁ] – 1. ostavljati tragove (ob. o psu), 2. nanositi dekorativnu kozmetiku u pretjeranim količinama, stavljati puno ob. šminke na lice, 3. površno raditi • Sȁmo trȁckaju, a nȉš ne naprȁviju.

m. [jd. G trȁča, mn. G tračȏf] – 1. sitno ogovaranje, 2. brbljanje o bezazlenim svakodnevnim temama; ogovaranje, trač • Po selȕ je čȕt sȉkakvih tračȏf o õj.

[jd. G trȁčbȁbe, mn. G trȁčbȃp] – osoba koja puno ogovara, tračljivica, tračljivka → tračlȋfka • Ũn je prãvi trȁčbȁba, sȅ prepovȉdi kaj zȉzna.

nesvrš. [prez. jd. 1. trȁč(lj)am, mn. 3. trȁč(lj)aju/trȁč(lj)adu, prid. rad. jd. m. trač(lj)ȁ] – ogovarati, tračati → trȁč • Nȋkoje bȁbe rȁde trȁčljaju.

nesvrš. [prez. jd. 1. trãčim se, mn. 3. trãčiju/trãčidu se, prid. rad. jd. m. trāčȉ se] – izlučivati sluz prije telenja • Krȁve se trãčiju prȋ nek buju polẽgle.

ž. [jd. G tračlȋfke, mn. G tračlȋfkih] – žena koja puno ogovara, tračljivica, tračljivka → trȁčibȁba • Tȃ bȁba je prãva tračlȋfka.

m. [jd. G tračlȋfca, mn. G tračlȋfcof] – muškarac koji puno ogovara, tračljivac → trȁčibȁba • Ne mȍreš vȅrovat kȁkaf je tȏ tračlȋvac, kȁk nȉkakva bȁba!

ž. [jd. G trafȉke, mn. G trafȋk/trafȉki(h)] – trgovina u kojoj se prodaju duhan i cigarete, ob. također poštanske marke, biljezi i sl., kiosk, trafika • H trafȉki kupȕjem stãromu čȁči cigarȅtline.

ž. [jd. G trȃfke, mn. G trȃfki(h)] – vlat trave, travka •Vus hȉžu rãsteju mãle trȃfke.

m. [jd. G traftūrȁ, mn. G traftūrȍf] – 1. lijevak, 2. ono što je nalik lijevku (sužena površina, grotlo itd.) • H flȁše čes traftũr natȁčem vīnȍ.

ž. pl. t. [G trȃgli(h)] – nosila na kojima se nosi materijal (opeka itd.) kad se zida • Na trȃglam nȍsiju cȉga kaj bȕju zidãri zĩdali.

nesvrš. [prez. jd. 1. trȁjem, mn. 3. trȁjeju/trȁjedu, prid. rad. jd. m. trȁja] – 1. trajati, održavati se u vremenu, održavati se u određenu stanju, zadržavati upotrebljive vrijednosti, značenje itd.; ostajati u sjećanju, 2. biti dovoljan za nešto što se računa prema vremenu; dostajati, dotjecati • Glẽdi sam fȉlm ščȅra na televĩziji, ȁl sam zȁspa kat je tȁk dȕgo trȁja.

m. [jd. G trȃjbara, mn. G trȃjbarof] – 1. onaj koji sudjeluje u hajci; hajkač 2. onaj koji goni, tjera stoku; gonič, goničar 3. skitnica, potepuh → cȕnderman, fȕda, klātȅš, lȁndravac, lȕftrȃjzar, lȕftigȗs, potepēnȁc, potepũh, rȃjzer, vagabȕnt • Tã se trȃjbar sȅ posȗt oslĩja i tȁk mu ȉde vrȋme.

nesvrš. [prez. jd. 1. trȃjbam, mn. 3. trȃjbaju/trȃjbadu, prid. rad. jd. m. trȃjba, prid. trp. jd. m. trȃjban, ž. trȃjbana] – 1. miješati, 2. tući (ob. jaja), 3. skitati, hodati uokolo bez cilja • Kũt si trȃjba cĩli dȃn? Rȁt jĩm trȃjbana jãjca.

ž. [jd. G trãjne, mn. G trãjni] – frizura sitnijih ili krupnijih kovrča (dužeg trajanja) dobivenih trajnom ondulacijom • Lȃsi su mi nafȑčkane, ȉmam trãjnu.

m. [jd. G trȁjvana, mn. G trȁjvanof] – gradsko prometno sredstvo na tračnicama, ob. na električni pogon; tramvaj • Kȁk mi je bȋlo lȋpo peljȁt se h trȁjvanu!

m. [jd. G trȃga, mn. G trȃgof] – 1. trag, otisak stopala, noge, kotača i sl. na nekoj površini, 2. ostatak onoga što je bilo, postojalo; karakteristično obilježje nekog utjecaja, prošlog vremena i sl., 3. predmet, pojava i sl. što služi kao potvrda o čemu → tȋr • Zvȋri ostãvljaju trȃk h snĩgu pak lōfcȉ ȉdeju za ȉmi.