nesvrš. [prez. jd. 1. zagrȏbam, mn. 3. zagrõbaju/zagrõbadu, prid. rad. jd. m. zagrȏba, prid. trp. jd. m. zagrȏban, ž. zagrȏbana] – zakopati granu radi razmnožavanja → grȏbat • Zagrȏbala sam kȉtu drĩnka, sȁt bum vȉdla či se bu prijẽla. Na vȑtu ȉmam zagrȏbane dvȋ kȉte drĩnka.

svrš. [prez. jd. 1. zagrozĩm, mn. 3. zagrozĩju/zagrozĩdu; prid. rad. jd. m. zȁgrozi] – zastrašiti nekoga gestom ili riječima, isprepadati • Zȁgrozi mi se da me bu zbuhĩri.

svrš. [prez. jd. 1. zagubĩm, mn. 3. zagubĩju/zagubĩdu, prid. rad. jd. m. zȁgubi, prid. trp. jd. m. zagublȅn, ž. zagublȅna] – ostaviti što da se ovaj čas ne zna gdje je; zametnuti, zagubiti • Zȁgubi sam pubelãr, ne mȍrem ga nȉgdi nãjt. Nȁša sam zagublȅne papīrȅ pȍkle trȋ lȉti.

svrš. [prez. jd. 1. zagȕam se, mn. 3. zagȕaju/zagȕadu se; prid. rad. jd. m. zaguȁ] – umotati se u toplu deku, zabašuriti se • Či me zẽbe zagȕam se z dȅkam.

nesvrš. [prez. jd. 1. zagulĩvam, mn. 3. zagulĩvaju/zagulĩvadu, prid. rad. jd. m. zagulȋva] – prevršavati mjeru šireći dosadu, postajati nepodnošljiv šireći dosadu; dodijavati, dosađivati • Nãjte me fȕrt zagulȋvat, dȍst mi je tȍga!

svrš. [prez. jd. 1. zagũtim, mn. 3. zagũtiju/zagũtidu, prid. rad. jd. m. zagũti] – usmrtiti obuhvaćanjem vrata rukom ili rukama, ugušiti → zadāvȉt • Nesnãga nam je zagũtila sȅ pȋceke.

pril. – sigurno, zasigurno • Dõjdi jȕtri k nȁm na obȉt, al zagvĩšno.

svrš. [prez. jd. 1. zahȃfkam, mn. 3. zahãfkaju/zahãfkadu, prid. rad. jd. m. zahȃfka, prid. trp. jd. m. zahȃfkan, ž. zahȃfkana] – podcijeniti, umanjiti čiju vrijednost, omalovažiti • Kȁk ga mȍrete tȁk zahȃfkat mȉsto da mu pomȍrete? Zahȃfkan je ot cĩle drȕžine f hȉži.

nesvrš. [prez. jd. 1. zahãjam, mn. 3. zahãjaju/zahãjadu, prid. rad. jd. m. zahãja] – 1. a. krećući se doći sa stražnje strane, dospjeti iza čega; zaobići što, b. izgubiti se, nestati s vidika, za horizont, nestati iz vida, 2. a. ući (u što), zaći pod kožu (kome), umiliti se, b. odmaknuti se od početka (godine, razdoblja i sl.), c. pren. odmaknuti s razgovorom, poslom i sl., 3. skrenuti; zalutati; zalaziti • Sȗnce polȁfko zahãja za nȁš brȋk.

svrš. [prez. jd. 1. zahȃjcam, mn. 3. zahȃjcaju/zahȃjcadu, imp. jd. 2. zahȃjcaj, prid. rad. jd. m. zahȃjca, prid. trp. jd. m. zahȃjcan, ž. zahȃjcana] – naložiti jaku vatru tako da se prostorija brzo ugrije → hȃjcat, nahȃjcat • Fȇjst zahȃjcaj, kaj bu nam čȉm prȋ tȍplo. Špȍrot je fȇjst zahȃjcan, f hȉži je tȁk vrūčȅ kaj ne mȍremo dȉhat.

svrš. [prez. jd. 1. zahȁjsam, mn. 3. zahȁjsaju/zahȁjsadu, prid. rad. jd. m. zahȁjsa, prid. trp. jd. m. zahȁjsan, ž. zahȁjsana] – razg. uprljati, umazati → zaflȅkat (se) • Dok se mũtiju, decȁ zahȁjsaju oblȉku.

svrš. [prez. jd. 1. zahȁkl(j)am, mn. 3. zahȁkl(j)aju/zahȁkl(j)adu, imp. jd. 2. zahȁkl(j)aj, prid. rad. jd. m. zahakl(j)ȁ, prid. trp. jd. m. zahȁkl(j)an, ž. zahȁkl(j)ana] – 1. dohvatiti haklom, kukom; zakvačiti 2. razg. a. snažno se vezati za nekoga, nastojati da se stalno bude s nekim, b. zapodjenuti svađu; posvaditi se, zakvačiti se s kim, dohvatiti se s kim • Z rȉglecum je zahakljȁ vrãca na kozȍcu. Vrãtica su zahȁkljana z drȍtum, ne mȍrem ih ȍtfnat.

[prez. jd. 1. zahalãknem, mn. 3. zahalãkneju/zahalãknedu, imp. jd. 2. zahalāknȉ, prid. rad. jd. m. zahalāknȉ, prid. trp. jd. m. zahalãken, ž. zahalãkena] – 1. dohvatiti haklom, kukom; zakvačiti, 2. razg. a. snažno se vezati za nekoga, nastojati da se stalno bude s nekim, b. zapodjenuti svađu; posvaditi se, zakvačiti se s kim, dohvatiti se s kim • Tȁk je lȁkotan da je jȍš i zahalāknȉ na tã falȁček grȕnta.

svrš. [prez. jd. 1. zahalãtim, mn. 3. zahalãtiju/zahalãtidu, prid. rad. jd. m. zahalātȉ] – postati lakom, polakomiti (se) • Kȁk mȍrete zahalātȉt na tã falȁček grȕnta?

svrš. [prez. jd. 1. zahdȅnem (se), mn. 3. zahdȅneju/zahdȅnedu, prid. rad. jd. m. zahdȉ] – 1. a. naići na prepreku, spotaknuti se, usporiti se u radu; zastati, stati, b. zaplesti se u govoru, zamucati, prestati govoriti; zapeti • Zahdȉ sam za štȍk pak sam opȁ kak sam dȕk i šȉrok.

svrš. [prez. jd. 1. zahȅftam, mn. 3. zahȅftaju/zahȅftadu, imp. jd. 2. zahȅftaj, prid. rad. jd. m. zahȅfta, prid. trp. jd. m. zahȅftan, ž. zahȅftana] – tkaninu ili platno privremeno prišiti; pričvrstiti iglama, pribosti • Pȑvo zahȅftam kȋklu, a pȍkle sȅ skȕp zišȉjem. Plehȉ su narȉhtani i zahȅftani, mȍreš ih zašvȃsat na mȉsto.

m. [jd. G zãhirka, mn. G zãhirkof] – koji je zaostao u rastu • Sȉ pȃjceki dobrȍ napredȕjeju, a jȅn je ostȁ zãhirak.

svrš. [prez. jd. 1. zahĩrim, mn. 3. zahĩriju/zahĩridu, prid. rad. jd. m. zahĩri, prid. trp. jd. m. zahĩren, ž. zahĩrena] – zaostati u rastu, biti nerazvijen • Dȁ ne zahĩriju, pȃjcekum dãjem vȅč mlīkȁ. Tȅlek je zahĩren, krȁva nĩ imȁla dȍst mlīkȁ.

svrš. [prez. jd. 1. zahȉtam, mn. 3. zahȉtaju/zahȉtadu, prid. rad. jd. m. zahȉta, prid. trp. jd. m. zahȉtan, ž. zahȉtana] – 1. smjestiti, staviti, baciti iza čega, hitnuti iza nečega, 2. zametnuti, zagubiti • Sȅ si tẽke zahȉtala z oblȉkum, na kȁj tõ zgledĩ? Sȁ mi je komȏra zahȉtana, mõram tȏ ĩt posprȁvit i dȉt na mȉsto.

svrš. [prez. jd. 1. zahitãvam, mn. 3. zahitãvaju/zahitãvadu, prid. rad. jd. m. zahitȃva] – 1. bacati iza čega, hitati iza nečega, 2. zametati, zagubljivati • Zahitãvam vȍčke zi zemlũm kaj im se kȍren nȅ bu zmȑzni.

svrš. [prez. jd. 3. zahlãdi, mn. 3. zahlãdiju/zahlãdidu, prid. rad. jd. m. zahlãdi] – 1. učiniti što hladnim, zahladiti, 2. postati hladno, zahladnjeti • Fȇjst je zahlãdilo, pȁda bu snȋk.

nesvrš. [prez. jd. 3. zahlajẽva, mn. 3. zahlajẽvaju/zahlajẽvadu, prid. rad. jd. m. zahlajẽva] – postajati hladno, zahlađivati • Zahlajẽva, jȕtri bu fȇjst zĩma.

svrš. [prez. jd. 1. zahlĩknem se, mn. 3. zahlĩkneju/zahlĩknedu se, prid. rad. jd. m. zahlĩkni se] – ostati bez daha, udahnuti nešto što naglo guši ili draži dušnik, smeta u disanju, zagrcnuti se • Zahlĩkni se z droptȉnum krȕha.

svrš. [prez. jd. 1. zahũkam, mn. 3. zahũkaju/zahũkadu, prid. rad. jd. m. zahũka, prid. trp. jd. m. zahũkan, ž. zahũkana] – hučući dahom zamagliti staklenu površinu; zahuknuti • Dȅčec je zahũka oblȍk, pak rĩše po ȅmu. Oblȍki su sȉ zahũkani, vanȉ je zĩma.