svrš. [prez. jd. 1. zakȅlim, mn. 3. zakȅliju/zakȅlidu, prid. rad. jd. m. zakelȉ, prid. trp. jd. m. zakȅlen, ž. zakȅlena] – 1. a. spojiti, pričvrstiti lijepljenjem, b. spojiti se lijepljenjem; prionuti, 2. pren. a. pristati uz koga, slijepo slijediti, b. nametati svoju prisutnost, ne dati se odalečiti od koga ili od čega zalijepiti • Poplȁte na šolȅni zakȅlim da ne prepũščaju vȍdu. Po zȋdim su zakȅleni kĩpeci z novȋn.

nesvrš. [prez. jd. 1. zakȉblam (se), mn. 3. zakȉblaju/zakȉbladu (se), prid. rad. jd. m. zakiblȁ (se)] – zamazati, zamrljati se hranom • Dȅ se poglȅ, sȁf si se zakiblȁ!

nesvrš. [prez. jd. 1. zakĩdam, mn. 3. zakĩdaju/zakĩdadu, imp. jd. 2. zakĩdaj, prid. rad. jd. m. zakĩda] – prisvajati dio čega (ob. zarade), nepravedno oduzimati; varati, zakidati • Tã mesãr fȍrt zakĩda na vȃgi.

nesvrš. [prez. jd. 1. zakȉfljam (se), mn. 3. zakȉfljaju/zakȉfljadu (se), imp. jd. 2. zakȉfljaj, prid. rad. jd. m. zakifljȁ (se)] – zamazati, zamrljati se hranom • Decȁ su mãli pak se sȁ zakȉfljadu z jȉlum.

svrš. [prez. jd. 1. zakĩhnem, mn. 3. zakĩhneju/zakĩhnedu, imp. jd. 2. zakīhnȉ, prid. rad. jd. m. zakīhnȉ] – jednom kihnuti, zakihnuti → kīhȁt, kīhnȉt • Či jempũt zakĩhne, mȃm ga pȅlaju dȍktoru.

svrš. [prez. jd. 1. zakȉnem, mn. 3. zakȉneju/zakȉnedu, imp. jd. 2. zakȉni, prid. rad. jd. m. zakȉni] – prisvojiti dio čega (ob. zarade), nepravedno oduzeti; prevariti zakinuti → zakĩdat • Kȕmica na plȁcu me je zakȉnila za pȏ kȉle paradȁjza.

svrš. [prez. jd. 1. zakipĩm, mn. 3. zakipĩju/zakipĩdu, prid. rad. jd. m. zakīpȉ] – 1. početi kipjeti, 2. pren. pobjesnjeti, raspaliti se; zakipjeti → kīpȉt, skīpȉt • Krȍp je zakīpȉ, mȍremo ȉt fȗrbat pȃjceka.

svrš. [prez. jd. 1. zaklȃmam, mn. 3. zaklãmaju/zaklãmadu, prid. rad. jd. m. zaklȃma, prid. trp. jd. m. zaklȃman, ž. zaklȃmana] – 1. učvrstiti klamericom, 2. pren. učiniti (koga) zaklamanim, učiniti (koga) ograničenim, ograničiti (mu) vidike • Sȅ sam si papīrȅ skȕp zaklȃma da mi se ne restẽpedu. Sȉ papīrȉ su slȍženi i zaklȃmani, nȅ buju se restȅpli.

svrš. [prez. jd. 1. zaklȃmfam, mn. 3. zaklȃmfaju/zaklȃmfadu, prid. rad. jd. m. zaklȃmfa, prid. trp. jd. m. zaklȃmfan, ž. zaklȃmfana] – učvrstiti klamfom → klȃmfa, klȃmfat • Cȉmerman je zaklȃmfa sȅ roženĩce, sȁt mȍremo ĩt lȅtvat. Sȅ su roženȉce zaklȃmfane i zabĩte.

svrš. [prez. jd. 1. zakȍljem, mn. 3. zakȍljeju/zakȍljedu, imp. zakolȉ, prid. rad. jd. m. zaklȁ, prid. trp. jd. m. zaklãn, ž. zaklãna] – 1. presjeći grkljan, ubiti presijecanjem grkljana (uglavnom živinče), 2. ubiti (ob. čovjeka) tim načinom; zaklati • Ȍvo lȉto bumo zaklȁli dvȃ pȁjceke kaj bumo imȁli dȍst mȇsa. Bȉ sam fȇjst trūdȁn ščȅra, zȁspa sam kȁj zaklãn.

svrš. [prez. jd. 1. zaklȇmbam, mn. 3. zaklȇmbaju/zaklȇmbadu, imp. jd. 2. zaklȇmbaj, prid. rad. jd. m. zaklȇmbo/zaklȇmba] – utuviti u glavu • Zaklȇmbo mu je da se vȅč nȉgdar nȅ bu ȕfo zẽt bres pĩtaa.

svrš. [prez. jd. 1. zaklȅnem, mn. 3. zaklȅneju/zaklȅnedu, prid. rad. jd. m. zaklenȉ, prid. trp. jd. m. zaklȇn, ž. zaklȇna] – zatvoriti ključem, zaključati • Hvȇčer se zaklȅnem, da ne dõjdu tȃti. Vrãta su zaklȇna, ne mȍreš nȕtra.

svrš. [prez. jd. 1. zakũnem (se), mn. 3. zakũneju/zakũnedu (se), imp. jd. 2. zakũni, prid. rad. jd. m. zȁkle (se), prid. trp. jd. m. zaklẽt, ž. zaklẽta] – 1. sudjelovati u činu čije prisege, zakletve, primiti čiju zakletvu; prisegnuti, 2. položiti prisegu, zakletvu; zakleti (se) • Zȁkle se dȁ se nȉgdar vȅč nȅ bu nȁpi.

nesvrš. [prez. jd. 1. zaklĩem (se), mn. 3. zaklĩeju/zaklĩedu (se), prid. rad. jd. m. zaklĩa (se)] – 1. sudjelovati u činu čije prisege, zakletve, primati čiju zakletvu, 2. bacati na koga kletvu, psovati • Zaklĩa ga je cĩli dȃn, tȁk je krȉča kaj ga je cĩlo selȍ čȕlo.

svrš. [prez. jd. 1. zakmečĩm, mn. 3. zakmečĩju/zakmečĩdu, prid. rad. jd. m. zakmēčȁ] – 1. oglasiti se kmečeći (o dojenčetu i njegovu plaču), zakmečati • Čĩm dȅčec mȁlo zakmečĩ, mȃm sȉ dobežĩju.

m. [jd. G zãkol(j)a, mn. G zãkol(j)of] – svinja za klanje • Ȏf bu pȉtanac prãvi zãkolj, tȗ bu dȉvenic, kobȃs i mesõvja.

svrš. [prez. jd. 1. zakȍpam, mn. 3. zakȍpaju/zakȍpadu, prid. rad. jd. m. zakopȁ, prid. trp. jd. m. zakȍpan, ž. zakȍpana] – staviti u jamu ili raku iskopanu u zemlji i prekriti zemljom → kopȁt • Pȃjcek nam je krȅpa, zakopȁli smo ga h gnȏj. Velĩju da je na brĩgu zakȍpana škrȉa s pȉnezim.

nesvrš. [prez. jd. 1. zakopčãvam, mn. 3. zakopčãvaju/zakopčãvadu, imp. jd. 2. zakopčãvaj, prid. rad. jd. m. zakopčãva] – pričvrščivati odjeću kopčama, gumbom ili čim sličnim, zakopčavati • Zakopčãvam si rȕbaču, ȉma čȕdaj gumbȏf.

svrš. [prez. jd. 1. zakȍpčim, mn. 3. zakȍpčiju/zakȍpčidu, imp. jd. 2. zakopčȉ, prid. rad. jd. m. zakopčȉ, prid. trp. jd. m. zakȍpčen, ž. zakȍpčena] – pričvrstiti odjeću kopčama, gumbom ili čim sličnim • Zakopčȉ si kapȗt, nãj hodȉt kaj hȃlek! Kapȗt mi je zakȍpčen, kaj mi nȅ bu zĩma.

svrš. [prez. jd. 1. zakorãčim, mn. 3. zakorãčiju/zakorãčidu, imp. jd. 2. zakorãči, prid. rad. jd. m. zakorãči] – 1. učiniti prvi korak; poći, zakoraknuti, zakročit, 2. pren. zauzeti dio prostora, učiniti prve korake na nekom području; stupiti, zakoračiti • Zakorãči sam, mȃm sam grȅzni h blȁto do koščĩčke.

svrš. [prez. jd. 1. zakȏštam, mn. 3. zakȏštaju/zakȏštadu, prid. rad. jd. m. zakȏšta, prid. trp. jd. m. zakȏštana] – napraviti nered • Tȁk zakȏštaju kȕhu da u kȏmaj posprȁvim. Komõrka mi je sȁ zakȏštana, mõram to posprȁvit.

svrš. [prez. jd. 1. zakrẽnem, mn. 3. zakrẽneju/zakrẽnedu, prid. rad. jd. m. zakrēnȉ, prid. trp. jd. m. zakrȅen, ž. zakrȅena] – odstupiti znatno od uzetog smjera ili od pravca kretanja, ob. pod većim kutom, zakrenuti • Fȇjst se dopelȁ, na zaovȉnku nĩ ftēgnȉ zakrēnȉt, pak je vudrȉ h sũsedof plȏt. Kotãči na trȁktoru su mi zakrȅjeni h lĩvu strãn.

svrš. [prez. jd. 1. zakričĩm, mn. 3. zakrĩčiju/zakrĩčidu, imp. jd. 2. zakrīčȉ, prid. rad. jd. m. zȁkriča] – zavikati, viknuti • Zȁkriča sam kat me krȁva je sȕnila z rȍgum.

svrš. [prez. jd. 1. zakȑpam, mn. 3. zakȑpaju/zakȑpadu, imp. jd. 2. zakȑpaj, prid. rad. jd. m. zakȑpa, prid. trp. jd. m. zakȑpan, ž. zakȑpana] – 1. prišiti zakrpu (na tkaninu, platno), 2. pren. pogr. popraviti za neko vrijeme, popraviti u granicama mogućnosti; zakrpati → kȑpat • Ȉmam lȕku na gȕmi na matõru, mõram u zakȑpat. Rȕbača ti je zakȑpana kaj si u zadȉ ščȅra na drȏt.