svrš. [prez. jd. 1. zakȕham, mn. 3. zakȕhaju/zakȕhadu, prid. rad. jd. m. zakȕha, prid. trp. jd. zakȕhan, ž. zakȕhana] – 1. početi kuhati, 2. ostaviti da počne kuhati, vreti, kipjeti, 3. pren. udesiti što loše, napraviti intrigu; ogovaranjima, potajnim radom i sl. biti uzrokom čemu; zakuhati → kȕhat • Fȋček mi je zakȕha, mõra sam stȁt i nalȉt vȍdu h kȉler. Rȉzanci su zakȕhani, mȍreš dȉt jȗhu na stȏ.

nesvrš. [prez. jd. 1. zakuhãvam, mn. 3. zakuhãvaju/zakuhãvadu, prid. rad. jd. m. zakuhȃva] – zakuhavati → zakȕhat • Zakuhãvam rȉzance h jȗhu, mojȉ tõ ȉmaju rȁdi.

svrš. [prez. jd. 1. zakũrim, mn. 3. zakũriju/zakũridu, prid. rad. jd. m. zakūrȉ, prid. trp. jd. m. zakũren, ž. zakũrena] – 1. potpaliti vatru 2. pren. dobiti temperaturu → kūrȉt, nakūrȉt, potkūrȉt, skūrȉt • Z trĩščum zakũrim h špȍrotu ogȁ. H špȍrotu je zakũreno, mȃm bu se reshȃjcalo.

svrš. [prez. jd. 1. zalȁjem, mn. 3. zalȁjeju/zalȁjedu, prid. rad. jd. m. zalȁja] – početi lajati, oglasiti se lajanjem; zalajati • Či nȉgdo zãjde h dvorȉšče, pȅs mȃm zalȁje.

svrš. [prez. jd. 1. zalȃrmam, mn. 3. zalȃrmaju/zalȃrmadu, prid. rad. jd. m. zalȃrma] – početi larmati, dignuti larmu, zalarmati • Tȁk je zalȃrma kaj su se sȉ strẽsli.

svrš. [prez. jd. 1. zalȁfam (se), mn. 3. zalȁfaju/zalȁfadu (se), prid. rad. jd. m. zalȁfa (se), prid. trp. jd. m. zalȁfan, ž. zalȁfana] – 1. zatrčati se, zaletjeti se, 2. pren. dobro krenuti s nekim poslom; uhodati se • Fȇjst sam se zalȁfa pot brȋk, kȏmaj sam zabrȅmza.

svrš. [prez. jd. 1. zalȅgnem, mn. 3. zalȅgneju/zalȅgnedu, prid. rad. jd. m. zalegnȉ] – pren. dobro leći (o jelu), prijati • Divenȉce zi žgãnci mi fĩno zalȅgneju. Ot rãnoga jũtra je zalȁfan, ne mȍreš ga hlovȉt.

nesvrš. [prez. jd. 1. zaletãvam se, mn. 3. zaletãvaju/zaletãvadu se, prid. rad. jd. m. zaletȃva se] – 1. leteći zalaziti nekamo, u nešto, 2. uzimati zalet, 3. pren. a. neoprezno se upuštati u što, činiti što, pristajati na što, b. neoprezno govoriti ono što ne treba • Fȕrt se zaletãvaju h sũsedof plȏt, kaj je na zaovĩnku.

svrš. [prez. jd. 1. zaletĩm se, mn. 3. zaletĩju/zaletĩdu se, prid. rad. jd. m. zȁleti se] – 1. leteći zaći nekamo, u nešto, 2. uzeti zalet, 3. pren. a. neoprezno se upustiti u što, učiniti što, pristati na što, b. neoprezno reći ono što nije trebalo; zaletjeti se • Tȁk se zȁleti vũ me, mȃm me prehitȉ na klȁ.

svrš. [prez. jd. 1. zaležĩm se, mn. 3. zaležĩju/zaležĩdu se, prid. rad. jd. m. zȁleža se] – 1. ležanjem dati oblik ili otisak (o kosi, o licu), 2. dugo ostati neaktivan, oslabiti od ležanja u krevetu; uležati se • Zȁleža sam si lȃsi, mõram se počesȁt.

svrš. [prez. jd. 1. zalĩčim, mn. 3. zalĩčiju/zalĩčidu, prid. rad. jd. m. zalĩči, prid. trp. jd. m. zalĩčen, ž. zalĩčena] – prevući nečim žitkim, nečim čime se maže; namazati, zamazati • Nȉgda su nãkla h stãrim hȉžam zalĩčili z blȁtum. Nãkla su zalĩčena z blȁtum.

svrš. [prez. jd. 1. zalĩjem (se), mn. 3. zalĩjeju/zalĩjedu (se), prid. rad. jd. m. zȁlija (se), ž. zalĩla, prid. trp. jd. m. zalĩt, ž. zalĩta] – 1. preliti, politi tekućinom, 2. natopiti zemlju oko biljke, 3. razg. uzeti što za piće, popiti poslije jela, nazdraviti pićem, 4. dijelove povezati u cjelinu nečim žitkim što će se stvrdnuti, 5. preliti preko čega; preplaviti, 6. politi se tekućinom; zaliti (se) • Zalĩla me gȍdina, nĩsam imȁla zi sȍbum hambrȇlu. Paradȁjs je zalĩt, a šalȃta nĩ.

nesvrš. [prez. jd. 1. zalĩčem se, mn. 3. zalĩčeju se/zalĩčedu se, prid. rad. jd. m. zalītȁ] – 1. hvatati naglim skokom, zalijetati se, 2. nepromišljeno davati izjavu • Dȅ prȋ mȉsli kȁj buš povȉdala, nãj se sȁmo zalītȁt.

ž. [jd. G zalivȁče, mn. G zalivȃč] – kanta za zalijevanje, zaljevača • Ȉmam plehnȃtu zalivȁču za rȏže.

nesvrš. [prez. jd. 1. zalĩvam, mn. 3. zalĩvaju/zalĩvadu, imp. jd. 2. zalĩvaj, prid. rad. jd. m. zalīvȁ] – zalijevati → zalȉt • Zalĩvaju rȏže dȁ ne sȁhneju.

svrš. [prez. jd. 1. zalĩžem, mn. 3. zalĩžeju/zalĩžedu, imp. jd. 2. zalĩži, prid. rad. jd. m. zalĩza, prid. trp. jd. m. zalĩzan, ž. zalĩzana] – 1. glatko (masno ili vlažno) začešljati kosu, 2. zaliječiti rane (o životinji); zalizati • Māčȁk se potũče z drȕgim māčkȉm pak si zalĩže rȁne. Lȃsi su mu zalĩzane kȁk da ga je krȁva s jezȉkom začesȁla.

nesvrš. [prez. jd. 1. zalizãvam, mn. 3. zalizãvaju/zalizãvadu, prid. rad. jd. m. zalizȃva] – 1. glatko (masno ili vlažno) začešljavati kosu, 2. zalječivati rane (o životinji); zalizavati • Sȁko si jȗtro zalizãva lȃsi pret špȉglum.

s. [G Zȁlokarovoga] – toponim • Zȁlokarovo je tȑsje h Šenkȏfcu zȃdi Štrbȗčevih hȋš, prȁma Harmȉci.

svrš. [prez. jd. 1. zalȏtam, mn. 3. zalȏtaju/zalȏtadu, prid. rad. jd. m. zalȏta, prid. trp. jd. m. zalȏtan, ž. zalȏtana] – začepiti, sastaviti, pričvrstiti lemom (rastopljenim kositrom); zaletati, zalemiti, zalotati • Špȅnglar mi je zalȏta žlȋbe, kaj mi nȅ buju vȅč zacurȇvali. Cȋvi su zalȏtane, ne curĩju vȅč.

svrš. [prez. jd. 1. založĩm, mn. 3. založĩju/založĩdu, prid. rad. jd. m. zȁloži, prid. trp. jd. m. zalȍžen, ž. zalȍžena] – 1. dati u zalog, 2. zaštititi od hladnoće i vjetra stavljanjem nečega toploga, zametati; založiti → zajȁtit • Zȁloži sam pȋcekim, kaj im nȅ bu zĩma. Rȃcekim je fȇjst zalȍženo, kaj ih nȅ bu zẽblo.

svrš. [prez. jd. 1. zalũbim se, mn. 3. zalũbiju/zalũbidu se, prid. rad. jd. m. zalũbi se, prid. trp. jd. m. zalũbl(j)en, ž. zalũbl(j)ena] – 1. prožeti se, ispuniti se ljubavlju prema drugoj osobi, 2. pren. zanijeti se čime, jako zavoljeti što; zaljubiti se • Zalũbi se h ȗ čȋm u je pȑvi pũt zglẽdi. Zalũblen je do vũh h ȗ.

svrš. [prez. jd. 1. zalũdim, mn. 3. zalũdiju/zalũdidu, prid. rad. jd. m. zalũdi, prid. trp. jd. m. zalũjen, ž. zalũjena] – 1. učiniti ludim, 2. navesti koga da se pretjerano zanese kim ili čim; zaludjeti • Zalũdili su ga s tĩm bedastȏčam. Zalũjen je z tĩm bedastȏčam kaj mu fȕrt povĩdaju.

nesvrš. [prez. jd. 1. zalujẽvam, mn. 3. zalujẽvaju/zalujẽvadu, prid. rad. jd. m. zalujȇva] – 1. činiti ludim, 2. navoditi koga da se pretjerano zanese kim ili čim; zaluđivati • Zalujȇva ga je zi svojĩm pripovĩdaem bes koncȁ i krȁja.

prid. [ž. zalũpana] – pogr. koji je kulturno i društveno zaostao; zatucan, glup • Tȇško rȁzme kȁj mu povĩdaš, fȇjst je zalũpan.